„Nije uvek lako, ali je uvek lepo“, jedna je od glavnih parola koju navijači Partizana ističu poslednjih godina. Kako je strateg crno-belih, Savo Milošević, rekao na jednoj konferenciji za štampu, njegov klub se oseća kao pastorče i u domaćem šampionatu, ali i u Evropi.
Tim je stavom, izrečenim zbog kazne UEFA i dve utakmice pred praznim tribinama, Milošević iskazao stav navijača Partizana prema događajima unutar i oko kluba iz Humske ulice.
Međutim, upravo će ta kazna, biti prilika za Partizan da pronađe izgubljeni melem za rane nastale poslednjih sezona.
„Deca su ukras sveta“, a biće ukras i stadiona crno-belih u utakmici protiv AZ Alkmara u prvom kolu grupne faze Lige Evrope.
Biće to utakmica koja će mnogo više od one koja sledi tri dana kasnije, definisati ovu grupu ljudi koja trenutno, sa obe strane aut linije, piše Partizanovu priču.
Jer najveći klubovi iz Srbije, svoju reputaciju nisu gradili samo širom Jugoslavije, već i u evropskim epizodama koje su nepogrešivo odredile njihov razvojni put.
U tim evropskim epizodama, Partizan je vođen dečjim glasovima – onaj pravi napadački Partizan – ostvarivao velike pobede.
Na istom terenu na koji će danas istrčati gosti iz Holandije, Partizanove bebe su jednom pobedile Mančester Junajted, na tom je mestu jednom lopte u kišnoj kabanici skupljao Saša Ilić i pevao sa navijačima, pa su skoro tri decenije kasnije neki drugi dečaci pevali Saši Iliću.
Partizan i njegovi navijači, misleći o „mnoštvu bora, rana, ožiljaka“, o velikom zaostatku za Crvenom zvezdom poslednjih sezona, o nestabilnosti i trenerskoj vrteški, učinili su stvari crnim za neke nove dečake. Ili bar to crnilo nisu sprečili.
Zato je tim dečacima koji će večeras u Humskoj ulici bodriti Partizan, potrebna pobeda jer jedino svetlost na kraju tunela stvari ponovo može učiniti crno-belim.
Ta svetlost, kao i početak tunela, za navijače Partizana je samo njihov klub.
Tagovi
