Mobilnost made in Srbija: Kako je napravljen prvi električni „jugo“

Kada bi Deda Mraz, za kojeg se veruje da živi u malom selu u Laponiji na severu Finske, želeo da vidi pingvine – za to bi mu bio potreban čitav život. Prosečna osoba dnevno napravi oko 7.500 koraka te, ukoliko bi se tim ritmom kretala svakodnevno i živela 80 godina – tokom života bi prevalila oko 170.000 kilometara. Toliko je (pravolinijski) udaljeno to magično selo od središta Južnog pola na kojem žive pingvini.

Avionom bi ova distanca mogla da se prevali za oko 13 sati, ali bi (u slučaju tipa Boing 747) gasovi, od 12 litara goriva koliko taj avion sprži za svaki pređeni kilometar, ostajali u vazduhu. U tim gasovima najviše ima ugljen-dioksida (CO2) kog naučnici nazivaju “gasom staklene bašte”. U poslednje dve decenije procenat CO2 u atmosferi povećan je za 28 odsto zbog čega smo dobili: globalno zagrevanje, poremećeno odvijanje vremenskih pojava i topljenje leda na polarnim kapama. Tako bismo mogli ostati i bez Deda Mraza i bez pingvina.

Težeći da smanji upotrebu fosilnih goriva, čovek se okrenuo uvođenju električnih automobila. Prva serijska proizvodnja elektro-automobila pokrenuta je 2.000. godine u japanskoj fabrici “Tojota” sa modelom “Prius”. Brojna taksi udruženja u evropskim metropolama među prvima su uz pomoć svojih vlada počela kupovinu “automobila bez zagađenja”. Javni saobraćaj na motorni pogon u Evropi, godinama unazad radi na prelasku sa fosilnih goriva na korišćenje alternativnih (bio-goriva ili elektro-motora), ali i na jačanju svesti građana o potrebi kretanja peške, na biciklu, skuterima, rolerima…

Tokom 2002. godine u Subotici, na severu Srbije, grupa inovatora okupljena oko Jovana Radakovića spojila je sve što se u zemlji moglo naći: domaći automobil “Yugo 45 Coral” koji je proizvodila tadašnja fabrika “Zastava” iz Kragujevca, nadarene inovatore sa Elektrotehničkog fakulteta iz Beograda, fabriku elektro-baterija “Krušik” iz Valjeva i fabriku elektromotora “Sever” iz Subotice.

Prototip automobila imao je solidne performanse i mogao je da razvije brzinu od 90 km/h. Polovina baterije bila je smeštena u predelu motora, a druga polovina kod zadnje klupe, zbog stabilnosti u vožnji. Baterija se mogla dopuniti za 5 časova. Auto je pokretao elektro-motor snage 9 kilovata, prerađen od industrijskog trofaznog elektro-motora i mogao je da savlada uspon od 20 odsto.

“Elektro Yugo” bio je registrovan (svega nekoliko dana) i njime se inovator Radaković dovozio od kuće do istraživačke radionice. Najduže putovanje ovim modelom izveo je tvorac projekta na relaciji Beograd – Kragujevac (120km). Auto je imao dva sedišta, radijus kretanja od 60 km, a težina vozila iznosila je 1.200 kilograma.

Projekat nije dobio dalju podršku u istraživanju, ali se video prezentacija postignuća i dalje može videti na ovom linku.

Automobil “Yugo 45” ipak je postao svetski poznat. Ali ne zbog modela sa električnim motorom već zato što je američki glumac Semjuel L. Džekson, u maniru napete ulične jurnjave, u njemu provozao kolegu Brusa Vilisa preko Bruklinskog mosta. To se dogodilo u filmu “Umri muški 3”.

Inovacioni projekat srpskog automobila na elektro-pogon muški je “umro” 2003. jer nije bilo podrške za nastavak istraživanja. Međutim, težnja ka pronalaženju novih rešenja za smanjenje CO2 u Srbiji kao i drugih inovatorskih rešenja je nastavljena:

• kompanija iz Srbije Strawberry Energy proizvela je prvi javni solarni punjač (“Strawberry drvo”) koji je danas u upotrebi u 23 zemlje sveta. Ovu inovaciju Evropska komisija nagradila je dodelom “Sustainable Energy Award” 2011;
• inovacioni Centar Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu (odakle su ideje za e-Yugo potekle) nedavno je od Evropske investicione banke (EIB) dobio donaciju od 668.000 evra na ime unapređenja istraživanja i povezivanja sa privredom;
• Evropska unija u Srbiji finansira obnovu železnice na pet ključnih pravaca kako bi unapredila saobraćaj i smanjila emisiju štetnih gasova u atmosferu;
• Beograd je od septembra 2019. sedište je Stalnog saobraćajnog sekretarijata, prvog zvaničnog EU tela sa sedištem izvan Unije koje je zaduženo za unapređenje i modernizaciju saobraćaja.

Evropska nedelja mobilnosti obeležava se u cilju unapređenja čistijeg saobraćaja i veće mobinosti građana. Ove godine promovišemo zalaganje Evropske komisije da Evropa do 2050. postane ugljenično neutralan kontinent, pre svega smanjenem zagađenja i smanjenjem korišćenjem prevoza na fosilna goriva kao i povećanim kretanjem i korišćenjem alternativnog prevoza.

Više detalja o aktivnostima tokom nedelje mobilnosti u Srbiji – nalazi se ovde.