Tog dana brazilski haker Patrick César da Silva Brito mislio je da se uhvatio za slamku, ali će više od tri godine kasnije, u razgovoru za Nedeljnik, priznati da je ta slamka zapravo bila „pakt sa đavolom“.
Cotait je Britu ponudio slobodu i mogućnost da se njegova krivična dela ne unesu u dosije, ako pristane na to da radi za DEIC, mimo protokola i procedura, i tako olakša rad jedinici koja se bori protiv kriminala.
„Jedini moj uslov bio je da mi vrati pasoš i da im pomažem sa distance. Odmah je pristao i vraćena mi je dokumentacija“, počinje svoju ispovest za Nedeljnik Brito. „Već sam rešio da idem iz Brazila, a kako su u čitavom svetu bile na snazi kovid restrikcije, jedine dve otvorene zemlje bile su Meksiko i Srbija. Znao sam za burnu istoriju Meksika, njihove kartele i kriminal. Zato sam se odlučio za Srbiju. Tri godine kasnije pitanje je da li sam pogrešio.“
****
Kada se hakerovo ime našlo na Interpolovoj poternici, konsultovao se sa svojim advokatima u Brazilu, šta bi trebalo dalje da čini. Zanimljiv je način na koji su mu odgovorili.
„Razgovarao sam sa svojim advokatom i rekao sam mu da sam zabrinut šta bi dalje moglo da se događa sa mnom, a on se nasmejao i rekao mi – čoveče, to je Srbija, zemlja mafije, koja nije baš poznata po saradnji sa međunarodnim institucijama, opusti se“, priseća se tog razgovora Brito. „Ispostaviće se da nije bio baš u pravu.“
Bio je decembar 2022. kada je brazilski haker u hodniku zgrade u kojoj je živeo u Kragujevcu čuo zvuk čizama. Bilo ih je mnogo. Pamti da je u tim trenucima razgovarao telefonom sa majkom i da joj je rekao da zove njegove advokate, da će očigledno biti uhapšen.
„Otvorio sam vrata i video gomilu policajaca sa puškama u rukama. Odmah su me oborili na pod i stavili mi lisice. Krenuli su da preturaju u stanu, a ja sam im rekao da mogu da im dam sve što im je potrebno. Na punjaču su mi stajali laptopovi i telefoni. Jedan od njih je rekao samo – nosimo sve. Onda su me tako izveli na ulicu, sa lisicama na rukama. Ljudi su gledali sa strane, osećao sam se kao neki veliki kriminalac, kao da sam Pablo Eskobar. U jednom trenutku sam pitao policajce – a gde su vam helikopteri? Ja stvarno nemam osećaj da sam opasan čovek i da je to moralo tako da izgleda. Naročito nisam opasan kada mi uzmete laptop“, nasmejao se Brito dok je prepričavao početak nove etape u svom životu. Epizode koja se svodi na dve reči – ekstradicioni pritvor.
I dva grada.
„Prvo sam bio oko tri meseca u Kragujevcu. To je bilo dobro iskustvo, zatvor je nov, osećao sam se sasvim u redu, iako sam imao veliki strah od odlaska u zatvor. Advokati koje sam angažovao rekli su mi da se opustim, uz reči – nisu ovo brazilski zatvori. Ipak, posle tri meseca sam prebačen u Centralni zatvor u Beogradu, gde sam bio do kraja ekstradicionog pritvora. To je sasvim drugačije iskustvo.“
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 04. APRILA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
NEDELJNIK 638NEDELJNIK 638
Tagovi
