Mogerinijeva kaže da bez ukidanja taksi nema nastavka dijaloga, a Išinger preporučuje da se kosovski problem reši po dejtonskom modelu

Dokle god su na snazi takse koje je Priština uvela na proizvode iz Srbije i Bosne i Hercegovine, ne vidim uslove za obnavljanje dijaloga na najvišem nivou, izjavila je Federika Mogerini, odlazeća visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost.

U razgovoru za Radio Slobodna Evropa koji je vođen tokom samita o Zapadnom Balkanu u poljskom gradu Poznanju, Mogerini je rekla da uprkos upornosti Vlade Kosova da ne odustane od taksi od 100 odsto uvedene novembra prošle godine na proizvode iz Srbije i Bosne i Hercegovine, veruje da dijalog Kosova i Srbije i dalje ima šansu.

I više od toga: „Još uvek verujem da je dogovor moguć i da je blizu. Takođe verujem da obe strane razumeju da je dostizanje sporazuma o punoj normalizaciji odnosa poželjno za građane i na jednoj i na drugoj strani, da se postigne pravno obavezujući sporazum o svim aspektima problema koje su i dalje na stolu“.

„Ako me pitate da li je verovatno da će se to dogoditi u naredna dva do tri meseca, reći ću vam da dokle god su na snazi takse koje je Priština uvela na proizvode iz Srbije i Bosne i Hercegovine, ne vidim uslove za obnavljanje dijaloga na najvišem nivou. Verujem da je to šteta, zato što sam zaista videla elemente potrebne za punu normalizaciju i postizanje pravno obavezujućeg sporazuma“, kazala je Mogerini.

Istovremeno, u autorskom tekstu za briselski Politiko, nemački diplomata Volfgang Išinger, koji u svojoj biografiji ima učešće, kako u dejtonskom procesu 1995, tako i u raznim fazama pregovoro o kosovoskom problemu, navodi da je dve decenije nakon završetka ratnih sukoba na Kosovu, političko rešenje između Beograda i Prištine i dalje nedostižno i teško frustrira situaciju u regionu,

On je kao predsedavajući Minhenskom bezbednosnom konferencijom u tom tekstu uputio na Dejtonski sporazum, kao „dobar primer vrste diplomatije koju bi trebalo primeniti na dijalog Beograda i Prištine“.

On je u autorskom tekstu „Plan puta za Balkan“ napisao da Evropa ne može sebi više da priušti da čeka i da se nada da će se problem sam izdvojiti, jer, kako kaže, „nerešeni konflikt“ u srcu Evrope predstavlja neprihvatljiv geopolitički rizik, posebno u vremenu globalnih preokreta.

Uz ocenu da Beograd i Priština ne mogu da izađu sa „autohtonim rešenjem“ problema, kao što su učinile Grčka i sada Severna Makedonija prošle godine, Išinger navodi da bi Evropa trebalo da iznese plan koji, kako kaže, mora da bude propraćen odlučnošcu.

Išinger navodi da je Dejtonski mirovni sporazum iz 1995. godine, iako nesavršen kao politički okvir za funkcionalnu državu, dobar primer diplomatije koju bi trebalo primeniti na dijalog Beograda i Prištine i podseća da je, da bi se taj dogovor postigao, uspostavljena kontakt grupa između vodećih aktera koji su nastojali da okončaju borbe u Bosni.

Uz podsećanje da su okolnosti danas drugačije i da se ne radi o okončanju rata, već o integraciji regiona u EU, on ističe da EU treba da preuzme vodeću ulogu u pregovorima, ali takođe treba da blisko koordiniše sa drugim akterima, uključujući Vašington i Moskvu, koji imaju svoje strateške interese u regionu.

Kako je rekao, EU će takođe morati da radi sa Turskom, koja ima ključnu ulogu u svim zemljama regiona sa značajnim brojem muslimanskog stanovništva, kao i sa Kinom čija inicijativa „Pojas i put“ od ove zemlje čini „značajnog igrača u regionu“.

„Evropa bi trebalo da insistira na iznošenju niza uslova. Kosovo se mora dogovoriti o interno koherentnoj pregovaračkoj poziciji i suspendovati jednostrane tarife koje je nametnula proizvodima iz Srbije i Bosne. Srbija, sa svoje strane, mora da zaustavi globalnu kampanju ‘de-priznavanja’ nezavisnosti Kosova i okonča svoje pokušaje da blokira ulazak regiona u međunarodne organizacije“, rekao je bivši nemački diplomata.

On je podsetio i na to da su se nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron pozabavili ovim problemom ranije ove godine, kada su u aprilu pozvali lidere zapadnog Balkana u Berlin. Međutim, ti razgovori nisu doneli ono što regionu stvarno treba – realan plan za njihovu integraciju u strukture Evropske unije.

„Francuska i Nemačka znaju veoma dobro da ne mogu da se nadaju da će rešiti spor između Beograda i Prištine, a da regionu ne ponude šansu da započne razgovore o pridruživanju EU“, kaže Išinger i dodaje da ako sada ne pošalju pozitivan signal, budući sastanci će se verovatno završavati frustracijama i povećanim neprijateljstvom.

Išinger zaključuje i da EU ima važnu ulogu u promociji ekonomskog razvoja regiona koji nije samo o pomoći, već i o promovisanju evropskih interesa, rekao je Išinger i kao primer naveo kompletiranje infrastrukturnih projekata na zapadnom Balkanu koji su od vitalnog značaja za strategiju povezivanja EU.

„Umesto da dozvoli lokalnim liderima da se okrenu lakom novcu od Kine za takve investicije, EU treba da obezbedi vladama neophodna sredstva i da insistira da slede pravila Unije za transparentnu nabavku i trgovinu. Zemljama regiona treba da bude jasno da je uspešna prekogranična saradnja najbolja ulaznica za približavanje EU“, rekao je.

On smatra i da bi EU trebalo da uloži u vladavinu prava u regionu, kao i da bi države Zapadnog Balkana trebalo da ulože veće napore da se efikasnije bore protiv zarobljavanja država i kleptokratije u čemu bi trebalo i EU da im pomogne.

Ipak, Išinger kao možda najvažniju stvar ističe da bi EU i njene članice trebalo da pojačaju podršku civilnom društvu u regionu i zahtevaju transparentnost i odgovornost lokalnih lidera.

„EU ima mapu puta za to – strategija Evropske komisije o proširenju iz 2018. godine pruža dugačak spisak korisnih, realističnih preporuka o tome kako podržati ekonomsku i demokratsku konsolidaciju regiona. Nažalost, EU je u velikoj meri ignorisala vlastiti savet“, smatra Išinger.

Za žaljenje je, kaže Išinger, i što je EU odlučila da ponovo odloži početak pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom o pridruživanju, uprkos prethodnim obećanjima nacionalnih vlada i preporukama Evropske komisije.

„Ukoliko EU ne može da ponudi kredibilan put pristupanja, izgubiće bilo kakav uticaj koji ima u regionu. Uslovi, naravno, moraju biti strogi. Ali oni takođe moraju biti pošteni – kada zemlje ispunjavaju kriterijume koje je postavila EU, oni ne bi trebalo da budu ometeni domaćim razlozima u glavnim gradovima. Da bi pokazala dobru volju, EU bi se barem morala obavezati da bez odlaganja donese viznu liberalizaciju za Kosovo“, rekao je Išinger.