Kada je sin Linsi Mar krenuo u obdanište pre 12 godina, primetila je da je stalno šmrkljao i bivao prehlađen.
Doktorka Mar, stručnjak za aerosole, zaposlena na Politehničkom institutu i Državnom univerzitetu Virdžinije, pokušavala je da prokljuvi zašto.
„Kada bih došla po njega, videla bih da je pola dece u prostoriji takođe prehlađeno“, kaže ona. „Bila sam radoznala i zapitala se: ako se ovako brzo širi, možda putuje kroz vazduh?“
Ona je diplomirala na inženjerskim naukama na Harvardu, gde je počela da se zanima za zagađenje vazduha. Doktorirala je na građevinarstvu i zaštiti životne sredine na Univerzitetu Kalifornije u Berkliju, i završila postdoktorske studije na Masačusetskom institutu za tehnologiju sa Mariom Molinom, dobitnikom Nobelove nagrade za istraživanja o šteti koju ozonskom omotaču nanose hlorofluorougljenični gasovi.
Ali trebalo je da se dogode mikrobi u vrtiću pa da otkrije koliko se malo zna o prenošenju virusa kroz vazduh.
„Iznenadilo me je kada sam shvatila da nemamo pojma ni koliko se virus gripa širi kroz vazduh ili dodirima“, kaže doktorka Mar. „Toliko se malo znalo o tome da se ova lična fascinacija polako pretvorila u pravu opsesiju.“
Njeno istraživanje dovelo je do veoma važne studije koja je pronašla virus gripa u mikroskopskim kapljicama koje su dovoljno lagane da ostanu da lebde u vazduhu i duže od jednog sata. Njen rad doneo joj je nagradu za najboljeg novog inovatora 2013. koju dodeljuje Nacionalni institut za zdravstvo, a ovog januara postala je članica borda Nacionalne akademije za nauku, inženjerstvo i medicinu.
Tek ju je, ipak, pandemija koronavirusa stavila u prvi plan. Zdravstveni zvaničnici u Sjedinjenim Državama i u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji zvali su je na konsultacije, a naučnici širom sveta molili su je da pogleda njihove studije. Njena laboratorija usredsredila se na testiranje novih materijala kako bi se rešila nestašica zaštitne opreme.
„Linsi je jedna od retkih naučnika koji zaista umeju da proučavaju transmisiju putem aerosola. To je posledica njenog obrazovanja: ona može da koristi svoja znanja iz inženjerstva ne bi li objasnila dinamiku bakterija i virusa u vazduhu“, kaže dr S. J. Meng, profesor sa Virdžinija teka čije su polje virusi potekli iz životinja. „Ako pogledate ono čime se ona bavi, videćete da tesno sarađuje sa virolozima, epidemiolozima, lekarima i stručnjacima za javno zdravlje. Njen rad je interdisciplinaran, a samo to može da reši goruće zdravstvene probleme.“
Na Tviteru joj brojni pratioci postavljaju različita pitanja. Doktorka Mar daje sve od sebe da teške koncepte objasni terminima koje je lako razumeti. Kada su je pitali da li odeća može da bude prekrivena virusom nakon šetnje ili odlaska u prodavnicu, priuštila je svima lekciju iz aerodinamike: baš kao što se bube neće zalepiti za vetrobran automobila koji ide sporo, jer ih nose vazdušne struje kola, tako i virusne čestice prolaze mimo nas dok hodamo.
Na svetu nema više od desetak naučnika koji toliko dobro poznaju aerosolnu transmisiju virusa. Dr Linsi Mar pripada maloj grupi koja traži da se obrati više pažnje na vazdušne puteve prenosa koronavirusa.
Iako je svesna rizika koje donosi koronavirus, Marova deluje veoma smireno.
„Mogli bismo da poludimo ako bismo se stalno pitali šta je sve moguće“, kaže ona, „Pokušavam da objasnim ljudima šta znamo, a šta još ne. Što se tiče stvari koje ne znamo, nije loše grešiti bezbedno, ali ne treba ni biti paranoičan.“
Linsi Mar kaže da fokus u smanjivanju rizika treba da bude na četiri stvari – društveno distanciranje, izbegavanje gužve, nošenje maski, pranje ruku.
A iako je imala mnogo posla – i mnogo intervjua – tokom pandemije, ona vidi i dobru stvar u svemu.
„Ljude je stvarno počela da zanima nauka.“
Tagovi
