Baš kao u dobra stara vremena. Tako su stanovnici jednog meksičkog grada, kojim haraju borbe kartela Sinaloa, opisali svoju malu „žurku“, koju su priredili jednog sunčanog jutra, sa sve njihovim tradicionalnim jelima i glasnim trubama i bubnjevima. Jedni su sedeli na stepenicama i jeli nešto što liči na sendvič, drugi su pijuckali sok, dok je neko dete trčalo za plavim balonom.
„Nekada je svakog vikenda bilo ovako“, priča Aleksis, jedan od kuvara, dok se ne tako daleko, u drugom delu grada, već tri meseca odvija isto. Surovo nasilje. Jedno mrtvo telo je isplivalo na površinu reke, drugo je spaljeno na polju, na periferiji grada.
Tromesečni rat koji vode frakcije kartela Sinaloa, ostavio je za sobom više od hiljadu mrtvih i isto toliko nestalih, a grad u velikoj humanitarnoj krizi. „Culichis“, kako su stanovnici grada poznati, pokušavaju da se vrate u normalu, međutim, stalno se, pošto je neminovno, sete da žive po pravilima surovih kriminalaca.
Sukob je izbio 9. septembra, kao tempirana bomba sa odloženim dejstvom, piše Gardijan. Sve se desilo šest nedelja nakon hapšenja dvojice najmoćnijih meksičkih krimi-boseva u El Pasu u Teksasu.
Ismael „El Majo“ Zambada Garsija, koji je osnovao kartel Sinaloa sa Hoakinom „El Čapom“ Gusmanom, priveden je zajedno sa jednim od Gusmanovih sinova, nakon što su malim avionom sleteli u SAD.
El Majo je napisao javno pismo, u kojem je optužio El Čapovog sina da ga je izdao i isporučio američkim vlastima.
Još uvek nema skoro nikakvih informacija o operaciji u kojoj su uhapšeni, ali je El Majova optužba potvrđena ratom u Sinaloi, gde njegov sin, zajedno sa svojom frakcijom, vodi rat protiv druge frakcije koju predvode El Čapovi sinovi.
Iako u gradu ima 11.000 vladinih vojnika, nema nikakvih znakova da nasilje prestaje.
Aktivisti za ljudska prava tvrde da se tamo dešavaju ubistva, kidnapovanja i prisilno raseljavanje. Na početku je izgledalo da će obračuni trajati nekoliko dana ili nedelja, ali sada je sve uzelo zamah i traje već tri meseca.
Malo se zna o identitetu mrtvih, iako se veruje da su pripadnici nekog od kartela. Mnogi žive u tišini i gotovo neprimetno, ali porodice ljudi koji su stradali u obračunu bandi traže objašnjenje.
Tako recimo porodica Huana Karlosa Sančeza, preduzetnika koji je ubijen u sukobu naoružanih bandi i snaga bezbednosti u septembru, kaže da im još uvek niko nije rekao šta se dogodilo .
Kada je kod zgrade u kojoj njegova porodica živi izbila pucnjava, dvojica naoružanih ljudi sakrila se u njihovom domu. Njegova supruga kaže da su naoružani napadači pucali, koristili suzavac i pobegli kroz prozor, a da je Huan Karlos izašao da potraži pomoć.
„To je poslednje što znamo o njemu. Želimo da nam kažu da li je on žrtva operacije. Da znamo šta se sa njim desilo“, kaže.
Ništa drugačije nije ni na periferiji ovog grada. Mikaela Gonzales je jedna od žena koja se brine o suvoj travi na poljima u blizini aerodroma. One kažu da redovno nailaze na ostatke spaljenih tela.
„Javne institucije imaju mnogo propusta, kašnjenja i nehumane su, pa istrage nisu obavljene kako bi trebalo„, kaže Mikaela za čijim se, inače, sinovima traga već 12 godina.
Kako ona kaže, ne zna se broj leševa koji na poljima nalaze. Kada se to desi, žene pozovu policiju, oni dođu, ali, kaže, njihova sudska medicina je toliko zaostala da nije u mogućnosti da identifikuje telo.
„U početku su se borbe vodile na ulicama grada, a sada se, korak po korak, sele na selo. To pritiska ljude i navodi ih da se sele“, kaže koordinator Državnog saveta za javno bezbednost, Migel Kalderon.
Niko ne zna koliko je ljudi do sada raseljeno. Mnogi se sela u Kulijakan ili Mazatlan. Tu ostaju neko vreme, a onda gledaju gde dalje da odu, u potrazi za bezbednošću. Duž železničke pruge u Kulijakanu sede ili su se nekuda uputile na stotine porodica.
„Ako idete do prodavnice rizikujete da vas ubiju. Ili ako izgledate kao neko ko možda ima oružje, oni vas kidnapuju. Ako radiš za njih, svakog dana mogu da te ubiju. Život je postao nemoguć. Zbog toga smo napustili svoj dom“, rekao je za Gardijan bivši stanovnik ovog grada koji je napravio kolibu za svoju porodicu u nekom susednom mestu.
Kako dodaje, vlada je odsutna, a mnogi sumnjaju da je ona saučesnik. Zato se bezbednije osećaju pored železničke pruge.
Tagovi
