Piše Zoran Petrović, predsednik AmChama za Srbiju
There must be some way out of here… kaže Bob Dilan u jednoj od svojih pesama.
Ceo svet danas bije dve bitke – jednu za ljudske živote i drugu za očuvanje što većeg broja radnih mesta. Paradoksalno je da je sve ono što je sada važno za goli život, poput smanjenja mobilnosti, ostajanja kod kuće, izolacije, karantina, smanjenja socijalnih kontakata, zatvaranja granica – dobro za zdravlje čoveka ali i loše za ekonomiju.
Već je dosta pisano o tome kakve će tektonske poremećaje ova pandemija ostaviti na svetsku ekonomiju, te smo ovih dana i svedoci „whatever it takes“ pristupa u ekonomskim merama koje donose mnoge vlade. Čak su i zemlje poput Nemačke i Austrije odustale od budžetske politike „pozitivne nule“ i odrešile budžetsku kesu.
Da nešto što je počelo kao zdravstvena kriza i polako se pretvara u ekonomsku krizu ne završi i u finansijskoj krizi, potrebno je ekonomskim merama delovati snažno, odlučno i komunicirati, poput bivšeg guvernera ECB, g. Dragija, na pravi način.
Često i dobra komunikacija kojom se osnažuje poverenje može smanjiti troškove preduzetih mera.
Kako stoje stvari kod nas? Zahvaljujući dobro sprovedenoj fiskalnoj konsolidaciji Srbija danas ima veći manevarski prostor. Počelo se prvo sa monetarnim merama – dobrom odlukom NBS o smanjenju referentne kamatne stope koje će manjem delu građana i privrede zaduženom u dinarima sa promenljivom kamatnom stopom umanjiti finansijski trošak. Pojeftiniće i buduće kreditiranje u dinarima ali će generalno biti manje kreditiranja zbog manjeg broja onih koji će biti kreditno sposobni u uslovima ekonomskog „stresa“.
Najavljeno je ulaganje u infrastrukturu od 24 milijarde, što je dobra mera za kasnije, kada se pandemija završi, ali ne i u ovom trenutku jer je teško zamisliti da se u uslovima pandemije „mobiliše“ potrebna radna snaga za te projekte. Penzioneri su dobili jednokratnu pomoć a medicinsko osoblje veće plate.
Drugi krug mera je započeo moratorijumom na otplatu kredita i druge obaveze građana i privrede prema bankama. Procena je da je ovom merom centralna banka zamrzla oko 1,7 milijardi evra aktive bankama. U vreme kada su mnoge poslovne aktivnosti stale ili su u slobodnom padu, to je razumljiva mera. Poverenja radi, ona je prethodno trebalo da bude dobro iskomunicirana i praćena znatno većim pristupom izvorima likvidnosti za banke kod centralne banke i boljom koordinacijom sa fiskalnom politikom da bi se izbegla niska tražnja koja je usledila na primarnoj aukciji hartija od vrednosti Ministarstva finansija.
Od ponuđenih 100 miliona evra obveznica prodato je 4,4 miliona. Ilustracije radi, na prethodne dve aukcije u februaru je prodato zajedno preko 100 miliona evra obveznica. Donete su još dve fiskalne mere namenjene onima koji su i ranije imali probleme sa izvršavanjem fiskalnih obaveza, ali ne i redovnim platišama. Smanjena je stopa zatezne kamate za 10 procentnih poena, a oni koji su pre izbijanja pandemije imali odobreno odlaganje plaćanja dugovanog poreza moći će na isto da računaju i za vreme trajanja vanrednog stanja.
Američka privredna komora u Srbiji predložila je Vladi niz preporuka koje su došle kao rezultat ankete među našim članicama. Takođe su rađena poređenja sa merama donetim u velikom broju zemalja. Skoro tri četvrtine kompanija smatra da je usvajanje mera fiskalne politike kojima bi se rasteretili izdaci i sačuvao određeni nivo zaposlenosti u situaciji smanjenog obima posla od izuzetnog značaja.
Skoro isti broj njih smatra da je potrebno usvojiti set privremenih mera za regulativu u oblasti rada. Preko 55% firmi beleži teškoće u poslovanju, a najveći broj ima ili očekuje pad prodaje. Istovremeno 42% njih očekuje da će se to desiti u narednom periodu. Kao najveći izazov kompanije izdvajaju organizaciju rada i upravljanje ljudima, problem sa lancima nabavke, logistiku, optimizaciju broja radnika, smanjenje mogućnosti putovanja, pritisak na likvidnost…
Mere smo podelili u opšte, mere za mala i srednja preduzeća, mere za posebno pogođene sektore i mere monetarne politike. U opšte mere spadaju: smanjivanje opterećenja naknade zarade u slučaju odsustva sa rada do 30 dana zbog koronavirusa; oslobađanje od poreza i doprinosa naknade zarade za vreme prekida rada; smanjenje akontacije poreza na dobit za 2020. godinu za pravna lica i preduzetnike za 50%; obustava obračuna kamate za neblagovremeno plaćanje poreza za obaveze nastale od početka vanrednog stanja do 30 dana po njegovom završetku, za preduzeća koja imaju značajne probleme u poslovanju.
Tu je još i omogućavanje nesmetanog prekograničnog transporta robe i usluga hitnim usaglašavanjem mera sa zemljama sa kojima se graničimo uključujući zemlje EU i CEFTA (tzv. Zelene trake). Od mere za najranjiviji deo privrede, a to su mala i srednja preduzeća i paušalci, za obveznike paušalnog poreza, smanjiti iznos poreske obaveze i obaveze za doprinose za obavezno socijalno osiguranje za 50%.
Polovina malih biznisa u SAD raspolaže keš rezervama za pokriće obaveza za manje od mesec dana. U Srbiji je stanje, nema sumnje, lošije. Velikom broju malih i srednjih preduzeća će trebati novac i relaksiranje obaveza da bi mogla da plate zaposlene i podmire troškove u uslovima kada su prihodi svedeni na minimum ili ih i nema. Najveći deo njih koji su poslovali dobro i pre krize bi trebalo da se oporavi.
Za banke koje su odgovorne prema privredi, građanima i kreditorima koji su položili novac kod njih kao i regulatorima i vlasnicima, ultimativni zahtev je da održe visoki standard u kreditiranju. Otuda kreditiranje u novonastalim okolnostima postaje teško. Garancije države za nove kredite i reprogram postojećih posle isteka vanrednog stanja bile bi zato dobro rešenje, uz kep od 80%. Da bi se sprečio moralni hazard i vodilo računa o parama poreskih obveznika, garancije bi važile samo za klijente koji su i pre ove krize imali zdrave finansije.
Dobra stvar sa garancijama je što država ne treba sada da angažuje dodatni novac, a limitirani gubici se mogu finansirati kasnije, kada i situacija na primarnom tržištu bude povoljnija.
Posebno pogođeni sektori, sektor turizma, ugostiteljstva, logistike i automobilske industrije (sa povezanim proizvođačima komponenti), već beleže značajne negativne efekte i set mera koji predlažemo su obustava obaveze plaćanja akontacije poreza na dobit za 2020. godinu, zatim refundiranje i pokrivanje dela troškova plaćenog odsustva od strane države za vreme prekida rada, odnosno smanjenja obima rada do kojeg je došlo pod uticajem epidemije kao i smanjenje poreza na imovinu do 50% – umanjiti obavezu poreza na imovinu za određene nekretnine (hoteli, drugi smeštajni kapaciteti).
U nedostatku novinskog prostora, čitaocu savetujem da pogleda detaljnija obrazloženja ovih mera na sajtu AmChama. Što se monetarne politike tiče, banke su dobro kapitalizovane i likvidne, ali je neophodno odmah proširiti kolaterale na bazi kojih banke mogu vući likvidnost kod centralne banke putem operacija na otvorenom tržištu ali i spustiti stopu devizne rezerve i vratiti bankama likvidnost u uslovima povlačenja depozita i zamrzavanja dela aktive.
Takođe, potrebno je delovati anticiklično i osloboditi im kapitalne bafere kao i relaksirati racija likvidnosti. To su mere koje danas donose banke razvijenog sveta.
I pre ovoga sam bio za prodaju komercijalnih banaka u državnom vlasništvu. Iz sadašnje perspektive gledano – imali smo sreće. Vrednosti banaka na berzama, bez obzira na to što sa stanovišta kapitala i likvidnosti stoje odlično, svedene su na 30-40% knjigovodstvenog kapitala i cene akcija banaka će biti niže zbog toga što investitori ne znaju kakav će biti kvalitet kredita u bilansima kada sve ovo prođe.
Posebno je važno da se danas država i veliki trgovinski lanci pridržavaju rokova plaćanja prema svojim dobavljačima. Ekonomski gledano danas je sve u kreiranju poverenja i ako sada dobro posejemo, nadati se da, kad ovo zlo prođe, da se što pre izvučemo i bolje požanjemo. Stay home.
Ovaj tekst objavljen je u Nedeljniku br. 428, koji je na svim kioscima. Pretplata na elektronsko izdanje za inostranstvo dostupna je na nstore.rs