Izbeglicama i tražiocima azila u Srbiji treba omogućiti neometan pristup makar osnovnim bankarskim proizvodima i uslugama, kao što su platni računi, koji su neophodni za njihov život, ekonomski opstanak i integraciju. Prisilno raseljene osobe imaju suštinsku potrebu za platnim računima kako bi mogle da dobijaju i koriste mesečne zarade ili finansijsku pomoć, što je njihovo osnovno pravo, direktno povezano s materijalnim uslovima prihvata definisanim u Zakonu o azilu i privremenoj zaštiti, zaključeno je na okruglom stolu „Finansijska inkluzija izbeglica – značaj, izazovi i potencijal“.
Okrugli sto o ovoj temi organizovala je Agencija Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), sa ciljem unapređenja pristupa izbeglica finansijskim uslugama. Na događaju su se UNHCR i partneri, uključujući Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti Republike Srbije, obratili bankarskom sektoru sa ciljem omogućavanja i poboljšanja pristupa platnim računima za izbeglice i tražioce azila.
„Uklanjanje prepreka finansijskoj inkluziji i primena dobrih praksi omogućiće svim relevantnim akterima da zajednički osiguraju da izbeglice u Srbiji imaju priliku da ostvare svoj puni ekonomski potencijal. Ovo ne samo da bi poboljšalo život osoba koje su bile prinuđene da napuste svoje zemlje, već donosi korist i zajednici i privredi u Srbiji, stvaranjem raznovrsnijeg, inkluzivnijeg i prosperitetnijeg društva“, rekao je Sufijan Ađali, šef Predstavništva UNHCR-a u Srbiji.
Ađali je naglasio da poboljšanje finansijske inkluzije izbeglica zahteva zajednički napor više aktera, te da je UNHCR na raspolaganju finansijskim institucijama sa svojom ekspertizom, iskustvom i podacima kako bi zajedno doprineli poboljšanju pristupa izbeglica finansijskim proizvodima i prevazilaženju bilo kakvih prepreka u tom pogledu.
„Otvaranje računa predstavlja jedan od ključnih koraka u procesu integracije u društvo. U današnje vreme ovo je postao preduslov za ostvarivanje prava na rad, odnosno zaradu. Time se izbeglicama omogućava da postanu ekonomski aktivni članovi zajednice, čime doprinose lokalnoj ekonomiji i smanjuju svoju zavisnost od humanitarne pomoći. Zadatak Komesarijata je da se stara o integraciji ljudi koji su dobili zaštitu naše zemlje i zato smo danas razgovarali o preprekama sa kojima se izbeglice suočavaju i načinima kako da se one prevaziđu”, istakla je Svetlana Velimirović, zamenica komesara za izbeglice i migracije Republike Srbije.
Takođe je naglašeno da bi sve većem broju izbeglica preduzetnika bila dobrodošla pomoć finansijskih institucija kroz pristup mentorstvu i obukama, kao i kreditnim proizvodima, koji trenutno nisu dostupni prisilno raseljenim osobama.
Prema iskustvu UNHCR-a, Komesarijata za izbeglice i migracije, kao i izbeglica, većina izazova u pristupu platnim računima i drugim finansijskim proizvodima povezana je sa neprepoznavanjem ličnih dokumenata izbeglica i tražilaca azila, kao i upravljanjem rizicima od strane banaka.
Navedene izazove potvrđuju i obraćanja Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, koji je razmatrajući konkretne slučajeve ukazao da, polazeći od usvojenih propisa, a ne dovodeći u pitanje primenu odredaba zakona kojima se uređuje sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, potrošaču koji ima zakonit boravak u Republici Srbiji, a nema otvoren platni račun, banka treba da omogući otvaranje i korišćenje platnog računa sa osnovnim uslugama, pri čemu uslovi za otvaranje, vođenje i gašenje ovih računa moraju biti nediskriminatorni.
Pored slučajeva iz domaće prakse, na okruglom stolu su predstavljeni primeri dobre prakse finansijske inkluzije izbeglica iz evropskih i drugih zemalja, uključujući smernice Evropskog nadzornog tela za bankarstvo i Radne grupe za finansijsku akciju (FATF), koje su usmerene ka unapređenje finansijske inkluzije nedovoljno usluženih grupa, poput izbeglica.
U svojim smernicama, obe institucije su navele da omogućavanje pristupa makar osnovnim finansijskim proizvodima ima važnu ulogu u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma, jer nedostatak pristupa može dovesti do transakcija u „sivoj zoni“, što ograničava transparentnost i povećava rizik od kriminala i pranja novca.
Tagovi
