Jeste li zbog svog identiteta kada ste saznali da je rat počeo, odlučili da ostanete u tom gradu i na toj adresi? Govorilo se o vašem poreklu, ali ste vi neretko ispred toga stavljali neke druge identitete.
Moja čitava porodica je prije rata bila u komunističkoj partiji, dakle operisani smo i od vjera i od nacija. Moj đed Milan, koji je najveći dio života proveo u Sarajevu, znao je ponekad istaknuti s ponosom da je Srbin. Dugo mi nije bilo jasno zašto mu je toliko bitno da to naglasi, ali shvatio sam na kraju šta je htio da kaže. Biti Srbin je njemu značilo da nikad u životu, pod bilo kojim izgovorom, u bilo kojim okolnostima ne izdaješ svoje prijatelje i komšije. Ostao je u Sarajevu čitav rat, sa svojim prijateljima i komšijama, važio je za velikog „lafca“ u ovom gradu, i nikad nije imao nikakvu neprijatnost zbog toga što je Srbin, uostalom kao ni ostatak porodice, iako su uvijek govorili čisti, beogradski ekavski. Za mene su Srbi još uvijek upravo to. Ljudine. Ne mislim na nacionaliste, oni su nešto drugo, oni su isti svuda, bez obzira na pripadnost. Oni će za mene uvijek biti samo domaći izdajnici – gomila nevaspitanih, neobrazovanih, nerazumnih, izmanipulisanih, konformista i oportunista.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 07. MARTA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
