„Moj dragi druže Tito“ ili kako je šef američkih obaveštajaca pisao Josipu Brozu – Čitajte u novom Nedeljniku

Amerikanci, kao i uostalom sovjetski špijuni u britanskim redovima i Titovi partizani, igrali su duplu igru. Isti direktor OSS-a, Vilijam Donovan, poslao je malo posle Mekdauelove misije i jednu obaveštajnu misiju u Titove redove. Donovan je poslao i prateće pismo koje se nalazi u arhivama CIA pod šifrom „RDP13X00001R000100200007-5“.

Pismo je poslato 10. jula 1944, a Donovan ga započinje rečima „Moj dragi maršale Tito“ i dalje ga obaveštava da je pukovnik Teodor Holdahl određen da bude Donovanov lični predstavnik u Titovom glavnom štabu.

„Nadam se da će pukovnik Holdahl biti od pomoći u tvojoj borbi protiv neprijatelja. On će me potpuno savetovati o razvoju događaja u zemlji i lično tebi će objasniti ciljeve koje tražimo da ostvarimo. Verujem da će biti od pomoći u osvajanju konačne pobede“, napisao je Donovan Titu.

Pismo se završava rečima: „Molim te, budi uveren da je naša želja da potpuno sarađujemo sa tobom u našim zajedničkim poduhvatima“.

Ipak, vidi se dalje iz dokumenata, Tito je saznao da Amerikanci imaju misiju kod Mihailovića, zbog čega je uputio formalan protest, ali i naredio svojim trupama da budu rezervisane prema OSS-u i ograniče im pristup informacijama.

Formalni protest Tita upućen je Amerikancima 5. septembra 1944, i u njemu je napisano da protestuje protiv snabdevanja četnika od strane savezničkih snaga. Zabeleženo je da je to saznanje uzrokovalo hladniji odnos partizana prema američkoj misiji.

Tito je zatim od Amerikanaca informisan da su oficiri za vezu kod Mihailovića povučeni i da je njihova misija bila isključivo usmerena na obaveštajne podatke i spasavanje oborenih pilota. Nije dakle bilo reči o snabdevanju, kako je Tito mislio, a Amerikanci su ga dodatno obavestili i da to „nije bila zvanična misija“.

Iz daljeg izveštaja vidi se i zašto su Tito i sve veće teritorije pod njegovom kontrolom bili važni Amerikancima: Jugoslavija je bila početna baza za penetraciju u zemlje zapadne Evrope. Njihovo kretanje sada je bilo zaustavljeno. Kada je misija „Rendžer“ kod Mihailovića povučena, Tito je dozvolio njihovo dalje kretanje, pa su Amerikanci iz jugoslovenskih baza, sredinom septembra 1944, počeli da špijunski penetriraju u Austriju, Mađarsku, Slovačku, Češku i Rumuniju i na taj način kreću sa ozbiljnijom borbom protiv nacista u tim zemljama.

CEO DOSIJE O SRBIJI I JUGOSLAVIJI U ARHIVAMA CIA ČITAJTE U PRAZNIČNOM DVOBROJU NEDELJNIKA (NA DUPLO VEĆEM BROJU STRANA), KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 25. APRILA.

Digitalno izdanje dostupno na NOVINARNICA.NET

*Napomena: Naredni broj Nedeljnika izlazi 9. maja