Moja priča počinje jednog petka. Možda večeri pre, kada mi je javljeno da ću biti pripravan za noćnu smenu tog petka. Tog istog petka se nisu očekivali pacijenti u objektu u Preševskoj, da bi se samo ispostavilo da su očekivanja bila pogrešna. Pacijenti su bili na putu kada smo pozvani da dođemo na posao. Tako je brzopotezno Gradska bolnica postala najveća kovid bolnica. Ta prva noćna smena je neplanirano trajala 12 sati, i taj 12-časovni rad se, srećom, više nikada nije ponovio. Čovek može da se odrekne sopstvene potrebe da koristi toalet i pije vodu…
…Cela moja priča sa kovidom, kada se osvrnem, zasada, predstavlja gomilu kratkih scena i situacija koje će se dešavati tokom tih smena u bolnici. Neću da vam prepričavam svoj dan na poslu, svi su već videli kako izgleda ta oprema, bilo je dovoljno reportaža. Ne želim da pričam kakav je ukus vode posle osam sati nepijenja vode i znojenja u plastici i te ubrzane dehidriranosti. Svi su videli slike lica zdravstvenih radnika posle završenog posla, te su slike postale viralne (kako čudna reč, ovih dana?)…
…Moja priča sa kovidom je, pored svih tih malih scena, i gomila postavljenih pitanja, gomila pitanja koja su ostala bez odgovora. Pored svih tih pitanja ostaće to sećanje na tu prvu noć i taj bol koji se oseća zbog opreme koja se urezuje u lice i uši. Ušne školjke bole, i taj bol je neopisivog karaktera…
– Dr Nikola Matavulj, KBC Zvezdara
***
Nedeljnik je u novom broju napravio dve specijalne naslovne strane u znak podrške jedinim pravim superherojima Srbije, našim lekarima i medicinskim radnicima koji su podneli najveći teret pandemije.
Naslovnu stranu Nedeljnika kreirala Lidija Milovanović, Head of Art agencije McCann Beograd, u okviru kampanje “Hvala doktorima”. Fotografije: Marko Todorović.
O dvomesečnoj danonoćnoj borbi, iz prve ruke, za Nedeljnik govore doktori Tamara Panić i Nikola Matavulj.
Ispovest lekara čitajte u novom broju koji je na kioscima od četvrtka 7. maja, ili u digitalnom izdanju dostupnom na Nstore.rs.
Tagovi
