Hani Odeh je najbolji student prve godine Ekonomskog fakulteta u Beogradu. U indeksu nema nijednu drugu ocenu osim desetke. Ipak, njegova priča je u nečemu specifična. Iako je rođen i odrastao u Srbiji, Hani je polu-Sirijac, polu-Palestinac, čiji su roditelji osamdesetih iz Sirije došli u Srbiju i ostali da žive u Beogradu. On je običan momak, koji živi i studira u Beogradu, i u slobodno vreme voli da trenira, izlazi u grad i druži se sa svojim prijateljima – momak za primer, za ocenu 10.
„Desetke koje su upisane u indeks su mi motivacija da nastavim i dalje sa trudom na fakultetu. Čim sam kročio u zgradu, rekao sam sebi da želim da radim na sebi redovno, pa su desetke došle kao nagrada za uložen trud. Naravno, nije mi imperativ da uvek dobijem najvišu ocenu, ali bi svakako bilo lepo nastaviti sa takvim uspehom. Perfektan učinak nije teško ostvariti ako se uči i dobro organizuju aktivnosti. U suprotnom, svaki fakultet će biti težak“, priča Hani.
Objašanjava da njegove obaveze podrazumevaju nekoliko sati učenja dnevno kako bih obnovio ono što su izučavali na predavanjima. Želi da nastavi putem koji je njegov otac utabao sa porodičnom kompanijom prehambrenih proizvoda u Aranđelovcu i, kada dođe pravo vreme, nasledi oca u firmi.
„Olakšavajuća okolnost je što sam upisao smer i fakultet koji volim, pa mi je i najteže gradivo interesantno. Međutim, da bih se uopšte bavio trgovinom, potrebna su mi znanja za koja sam procenio da ih mogu pronaći na Ekonomskom fakultetu. Iako mi je fakultet u ovom trenutku na prvom mestu, uvek odvojim vreme i za trening. Sport je način da se oslobodim od stresa i uživam u životu“, kaže Hani.
Upravo zato što želi da nastavi porodični posao, Hani ne vidi sebe na nekom od master programa u inostranstvu. Veruje da je znanje koje stiče na Ekonomskom fakultetu – na smeru za trgovinu i marketing – dovoljno kako bi u budućnosti stručno mogao da se bavi poslom koji voli. Već sada razmišlja kako dalje da unapredi poslovanje porodičnog biznisa.
„Za sada je plan da u kompaniji mog oca ostvarim neki vid prakse i da se ne taj način upoznam sa funkcionisanjem proizvodnje, pa ne verujem da ću imati prilike da, pored posla u kompaniji u Srbiji, studiram negde u inostranstvu. Drugi razlog je što sam zaista zadovoljan studijama i smatram da je Ekonomski fakultet institucija koja pruža dovoljno znanja za nekog ko hoće da se bavi ekonomijom. Na nama je da odlučimo koliko ćemo znanja prihvatiti i primeniti ga u praksi. Ja sam spreman da učim“, priča Hani Odeh.
Iako je poreklom iz Sirije, jednako se oseća i Srbinom. U toku školovanja je pohađao i arapsku i državnu osnovnu školu – u njegovoj porodici podjednako dobro govore i srpski i arapski jezik. Nikada nije imao problema zbog svog porekla i to je još jedan razlog zbog kojeg ne želi da napusti Srbiju.
„Rođen sam i odrastao u Srbiji. Tu živim, tu sam stekao drugare i navikao se na kulturu i način života. Zaista ne vidim sebe da živim na nekom drugom mestu. Od samog početka, svi u okruženju su me lepo prihvatili. Odrastao sam u Aranđelovcu i jako mi prija kako su ljudi u malim mestima bliski jedni sa drugima. Koliko su solidarni i kako se pomažu u nevolji. Uz to, ni na fakultetu nisam osetio da me neko odbacuje. Zadovoljan sam životom, društvom i ljudima koji su bili uz mene tokom mog odrastanja. Dakle, stvarno se osećam i kao Srbin.“
Hani ima mnogo rodbine u Siriji. Kao mali im je često odlazio u posetu, ali je poslednji put bio 2010. godine. Građanski rat koji traje već deset godina još uvek odnosi svoje žrtve. Kada je Hani poslednji put bio u poseti rodbini, u zemlji je bilo mirno i spokojno. Sada se njegovi rođaci susreću sa brojnim poteškoćama.
„Često se desi da ne možemo da se čujemo, jer čitavi gradovi, pa i delovi zemlje ostanu bez struje nedeljama. Ipak, niko od mojih rođaka ne želi da napusti Siriju. U pitanju su njihove kuće, sela, gradovi i zato ih u potpunosti razumem. Sa druge strane, podržavam i ljude koji više ne žele da ostanu u ratnom okruženju. Svestan sam da mnogim ljudima u Srbiji smetaju migranti, da ih se plaše. Svakako ima pojedinaca koji prave probleme, ali su oni prisutni svuda u svetu, bez obzira da li dolaze iz Sirije ili neke druge zemlje. Mnogo je lažnih vesti o migrantima. U Siriji žive normalni ljudi“, objšanjava.
Dodaje da Sirija ima mnogo studenata i da ne bi bilo loše organizovati saradnju sa našim fakultetima: „Srbija je gostoljubiva zemlja i turisti koji ovde dolaze su zadovoljni našim načinom života. Meni je sada brat iz Sirije u poseti i oduševljen je Srbijom. Sviđaju mu se kafići, opuštena atmosfera i ljubaznost ljudi. To je Srbija“, kaže Hani Odeh.