Majk Džejms zaleće se u Džeola Bolomboja, odbija od njegove odbrane, i ostaje prsa u prsa sa Stefanom Lazarevićem.

Tako je, prsa u prsa i nikako oči u oči, jer oči Majka Džejmsa prikovane su za obruč protivničkog koša, zagledane u dodir s večnošću što će se kroz nekoliko sekundi neminovno desiti, pa sve i da Stefan Lazarević nakon svih tih finti odigra besprekornu odbranu, ostane prilepljen za njega kao krpelj i na vreme podigne ruku.

Tako je i bilo. Lazarević je veoma dobro ispratio sve Džejmsove promene ritma, visoko podigao ruku i ostao toliko blizu da je u trenutku kada je ovaj uradio stepbek udesno čak morao i da naglo zakoči kako ne bi u potpunosti ušao u njega i načinio faul, i opet džabe. Lopta je prošla kroz obruč, publika u kalustrofobično maloj dvorani Geston poskakala kao ošurena, rasveta pocrvenela kao da se utakmica preselila u dnevnu sobu Ilije Čvorovića, a on – on se pozdravljao sa saigračima i bio nadobudno hladan i staložen kao da je postigao samo još jedan u nizu običnih koševa, a ne upisao 4456. evroligaški poen, prešišavši njime i Vasilisa Spanulisa, grčkog košarkaškog poluboga lično.

Kneževina Monako tako je sinoć dobila novog kneza, prvog koji nema ama baš nikakve veze sa dinastijama Grimaldi, Matinjon ili Polinjak, neraspletivo isprepletanim plemićkim porodicama koje tom mikro državom na obali Sredozemnog mora vladaju još od kraja 13. veka, a Evropa novog neprikosnovenog kralja, koji će, s obzirom na to da mu je 33 leta i da mu sigurno preostaje još nekoliko plodonosnih evroligaških sezona, starim kontinentom zasigurno gospodariti još dugo.

„Uvek sam ponavljao, nema igrača koji može da se poredi sa nivom veštine, fizikalijama i atleticizmom koje poseduje Majk,“ izjavio je trener Monaka Saša Obradović nakon utakmice, skrajnuvši pobedu njegovog tima nad Crvenom zvezdom. “Taj je čovek (Majk) – baš kao što je i Dražen Petrović bio – radoholičar. On jednostavno radi više od drugih, pa zbog toga i jeste tu gde jeste. Ponekad se desi i da veče uoči utakmice uzme slobodno, ali to se na terenu nikada neće primetiti. Ljudi kao što je Majk se teško nalaze. Velika mi je čast što sam trener najboljeg svih vremena. Otkako smo zajedno, u protekle tri godine, razvili smo dobar odnos i smatram da smo pomogli jedan drugom na najbolji mogući način. Bio je to dug proces, od početka morate da uspostavite određeni odnos, da prepoznate različite mentalitete. Ja dolazim iz potpuno drugačijeg sveta, ali veoma se dobro razumemo. Uz sve prepreke, rasli smo kao tim, on kao igrač, ja kao trener. Veliki igrači poput njega stvaraju velike trenere. Sa nekim drugim bi mi bilo daleko teže da se istaknem i izrazim kao trener. Mnogo je lakše kada je on tu i kada na njega možete da se oslonite“, zaključio je Obradović.

A da se kroz svoju dvanaestogodišnju karijeru Džejms sretao sa mnogo trenera koji su poput Obradovića mogli da se “oslone na njega” i “prepoznaju njegov mentalitet” – baš i nije. Nastupajući za ekipe Zagreba, Hapoela, Fulgora, Kolososa, Baskonije, PAO-a, milanske Olimpije, CSKA i najzad Monaka (treba napomenuti da je pored toga imao i kratke NBA epizode u Finiksu, Nju Orleansu i Bruklinu), Majk Džejms je uspeo da izgradi status omraženog, prgavog, neukrotivog, pomalo uobraženog i narcisoidnog igrača koji više od svega voli loptu u svojim rukama, igrača koji se ne libi da se ma zbog kakve gluposti koja mu nije po volji posvađa sa trenerom, napusti klub i izlazeći zatvori vrata guzicom.

Prvi evropski trener koji se s Džejmsom susreo bio je Danijel Jusup, hrvatski stručnjak koji se sa Zadrom trenutno nalazi na četvrtom mestu Jadranske lige. U razgovoru za Mozzart Sport, Jusup se prisetio 2012. godine, perioda u kom je Džejms nastupao za ekipu KK Zagreba, “maltene za stan, hranu i još nešto malo novca”.

„Bilo je tu svega i svačega. Nije bio navikao na ovakav način treniranja. Znao sam da je imao problema i na koledžu, ali odmah da kažem… Kada se podvuče crta, on je dobar momak. Ima jak karakter, nije bilo lako sa njim, uz to je bio i malo boljažljiv da se upoznaje sa ljudima, ali je odmah bilo kristalno jasno da je prevazišao taj nivo košarke koji je Zagreb u tom momentu igrao“, objašnjava Jusup. „Tada je bilo pravilo da samo jedan stranac može da bude na parketu, a mi smo imali dvojicu u ekipi – Miralema Halilovića i Majka Džejmsa. Dva najbolja igrača u timu. Tu dolazimo do najvećeg problema za mene. Miralem vodi trening, uvek je glavni, a uz to ima u dugoročan ugovor. Stvara se situacija da Halilović bude najbolji na treningu, a Majk dominira na utakmici. Miralem normalno hoće da igra 40 minuta na svakom meču, a Majk bi onda da igra 47 minuta ako može. Na kraju sam morao da prelomim ili Džejms ili Halilović. Prelomio sam u korist Miralema jer sam znao da će Majk lako da nađe novi angažman i tako je i bilo. Istina je to što je Miralem pričao da je Džejms često umeo da odkunja na sastancima, ali to nije razlog zbog je otišao iz Zagreba. Da mi je današnja pamet i da mogu da vratim vreme… Drugačije bih sa njim. Sigurno mnogo drugačije. Falilo mi je možda malo strpljenja i takta“, priznao je na kraju Jusup.

Nakon Zagreba i nekoliko sezona provedenih u Izraelu i Grčkoj, potpisavši 2014. za Baskoniju, Džejms je konačno stupio na evroligašku scenu, ali zbog njegovog temperamenta “problemi” nisu prestajali, a situacija u kojoj ih je čitava košarkaška Evropa postala svesna verovatno je ona koju je imao s Etoreom Mesinom u Milanu 2019, kada je italijanski stručnjak odlučio da ga odstrani iz kluba, iako je u tom trenutku bio pod ugovorom. Mesina je svoju odluku pravdao potpisivanjima Šelvina Meka i Serhia Rodrigeza, ali sam način na koji je Džejmsu saopšteno da u Olimpiji više ne računaju na njega, kao i činjenica da je u evroligaškoj sezoni 2018-19 u dresu milanskog kluba u proseku beležio 19.8 poena i 6.4 asistencija po utakmici, sve te Mesinine argumente, naravno, stavljaju na tanke noge.

U prilog spekulacijama da je Džejms Milano napustio zbog nekih internih sukoba s italijanskim stručnjakom i nekompatibilnosti njihovih vatrentih temperamenata svakako idu i tvitovi (ako neko od evropskih košarkaša voli da se oglasi na Twitteru, onda je to Majk Džejms) u kojima američki plejmejker kritikuje Mesinu zbog njegove izjave da Kevin Pengos (čovek koji je u tom trenutku bio PG Armanija) “nije neko ko može da predvodi tim”.

„Kriviti plejmejkera koji je bio član idealnih petorki Evrolige i pokazao izuzetan nivo u prvih pet utakmica, a ne pogledati se u ogledalo i priznati da si sastavio očajan tim. To je najviši nivo manipulacije koji sam ikada video“, obrušio se tom prilikom Džejms na svog bivšeg trenera.

Slično je nakon toga Majk Džejms prošao i u Moskvi, gde se sa Dimitrisom Itudisom zakrvio toliko da ga je ovaj čak i suspendovao, da bi na kraju sezone najzad bio i otpušten iz CSKA. Iako Itudis nikada nije ulazio u detalje nesuglasica koje je imao s Džjemsom (najpoznatija je ona kada ga je na utakmici protiv Uniksa poslao u svlačionicu, a tu su i priče da mu moskovski klub nije dozvolio da otputuje u SAD zbog smrtnog slučaja u porodici), Majk je po odlasku iz kluba otvorio dušu.

„Kada je o Itudisu reč, neke stvari su se dogodile u mom privatnom životu, situacija se nije razvijala onako kako sam zamišljao. Postojao je sukob mišljenja. Nisam se suočio sa njim kao košarkaš, već kao čovek. Mi smo dva čoveka koja su imala sukob van košarkaškog terena“, objasnio je Džejms.

Zato se čini da je Saša Obradović prvi trener koji je, kako je to i sam nakon sinoćnje utakmice rekao, uspeo da razvije istinski dobar odnos s Džejmsom. Naravno, ne bi Džejms bio Džejms da se i sa Obradovićem nije sporečkao par puta, ali za razliku od iskustava koje je imao sa Itudisom i Mesinom, sa srpskim stručnjakom je dosad sve veoma brzo uspevao da izgladi. Zato i Monako jeste tu gde trenutno jeste, na trećem mestu Evrolige i u seriji od sedam pobeda, zato polako ali sigurno korača ka Minhenu i fajnal foru.

Svi oni koji ne vole Majka Džejmsa – a ima ih, od navijača protivničkih klubova koji ga mrze zbog arogancije i koševa kojima im je rušio snove, preko onih što misle da je alav i da svojim forsiranjem često ume da uguši igru tima, do trenera koji nisu pronašli način kako da ga obuzdaju i iskoriste njegov nesumnjivi talenat i osećaj za koš – od sinoć imaju samo još jedan razlog da s tim nevoljenjem i nastave. Majk Džejms postao je najbolji strelac najkvalitetnijeg evropskog košarkaškog takmičenja, i svidelo se to nama ili ne, deluje kao da se u doglednijoj budućnosti neće pojaviti niko ko će uspeti da mu zadrma presto, skine krunu ili oduzme pravo na aroganciju.

Post Views: 1.487
Tagovi
Dimitris Itudis Etore Mesina Evroliga Majk Džejms Saša Obradović

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.