(Beta) – Francuski predsednik Emanuel Makron ima podršku Italije za stvaranje „evropske političke zajednice“, koja bi zemljama Zapadnog Balkana, Ukrajini, Gruziji i Moldaviji omogućila da se ekonomski priključe Evropskoj uniji ako poštuju evropske vrednosti, piše danas francuski list Mond.
Makron ima podršku italijanskog premijera Marija Dragija za predlog formiranja „evropske političke zajednice“, kojom bi, kako ocenjuje Mond, bila stvorena „Evropa u dve brzine“.
To se poklapa s izjavom bivšeg italijanskog premijera Enrika Lete da je naročito nužno otvoriti vrata približavanju Uniji Ukrajine, koja je u ratu s Rusijom, kroz stvaranje „evropske konfederacije“ u kojoj bi EU bile pridružene i zemlje Zapadnog Balkana, kao i Gruzija i Moldavija.
Makronov predlog je dobio vidan odjek u javnosti i medijima u EU, ali se ukazaje i da je nemački kancelar Olaf Šolc, posle jučerašnjeg razgovora s francuskim predsednikom u Berlinu, ukazao da je to „veoma zanimljiva zamisao s obzirom na velike izazove“ s kojima je Unija suočena.
„Ali, to ne sme sprečiti ono što smo započeli, a to su zahtevi za članstvo u EU na kojima dugo radimo sa zemljama Zapadnog Balkana“, dodao je Šolc.
Francuski mediji podsećaju da je evropsku konfederaciju još 1989. predložio tadašnji predsednik Francuske Fransoa Miteran, ali da nije naišao na podršku, i navode da je Makron sada naglasio da je stvorena situacija u kojoj je nužno da sve evropske zemlje „pokrenu istorijsko razmišljanje o budućnosti kontinenta“.
Leta, generalni sekretar italijanske Demokratske partije i predsednik Instituta Žak Delor, navodi da priključivanje zemalja Zapadnog Balkana i Ukrajine, Gruzije i Moldove Uniji naročito može da ukloni razočaranje i nezadovoljstvo zbog sporog napretka zapadnobalkanskih partnera na putu ka članstvu u EU.
Makron je juče, tokom govora u Evropskom parlamentu, ostavio mogućnost da u „evropsku političku zajednicu“ budu uključene i države koje su napustile EU ili su odustale od ulaska, Velika Britanija i Island.
Tagovi
Bobby
Ово значи крај "безалтернативног пута у чланство ЕУ" за Србију, и не само за Србију. Сви они који су данас за "још снажнији пут" у ЕУ, овиме су добили кофу хладне воде у лице. Време је да се истини погледа у очи и престане са залуђивањем и илузијама. И није Шолцу све ту потаман, али је "струја" у ЕУ која је Турској залупила врата, овај пут креирала и крај приче о даљим пријемима у чланство. Не треба овде сада лити "крокодилске сузе", већ одмах преузети иницијативу и прихватити ову алтернативу, јер она са Србије скида са ње последично политичко уцењивање. Ово ће се у неким варијантама називати и "привилеговано придружено чланство" и осим овде побројаних земаља (и једног географског појма), постоји предлог да се овакав вид придруженог чланства понуди и Турској, па чак и да се кроз њега поново предложи решавање ближих односа са Уједињеним Краљевством. Овакав крај залуђивања Европском унијом је поред своје значајне измене о могућем чланству, за Србију дошао у правом моменту и потпуно оправдава изражени евроскептицизам и свакако све оне мере које Србија чини у заштит својих економских интереса, с супротини су политичким очекивањима Брисела. И на крају, сада би требало купити о трошку државе клупко вунице и игле за штрикање Јадранки, резултат би свакако би о конкретнији од изречених фраза о ЕУ и "нашем" чланству.