U prostoru Galerije „Artget” Kulturnog centra Beograda održana je promocija monografije Slobodne zone, „Dodir budućnosti”, objavljena povodom 20 godina postojanja filmskog festivala.
Na promociji su govorili Rajko Petrović, direktor Slobodne zone, Miroljub Miki Stojanović, filmski i književni kritičar, urednik izdavačke delatnosti u Filmskom centru Srbije i Ivan Milenković, urednik govornog programa Kompas Slobodne zone.
Rajko Petrović izjavio je da je insistirao na izdavanju knjige povodom ovog jubileja kao zabeleške o festivalu koja će ostati „na papiru”, jer „da nema tog pisanog traga bilo bi kao da nismo ni postojali”.
Ova monografija je pokušaj da se sačuva i otrgne od zaborava sve ono što je urađeno za ove dve decenije, da se predstavi razvoj festivala koji je krenuo iz DKC sa petnaestak filmova, a dočekao svoje 20. izdanje sa skoro 80 filmova u 14 sala i u četiri grada u Srbiji.
– Želja nam je bila da to ne bude monografija koja bi sadržala samo neku vrstu faktografije i dokumentacije, već da bude knjiga koja se čita i koja, svojim različitim vrstama tekstova, na neki način, provocira čitaoca – otkrio je Petrović.
Monografija se sastoji od autorskih tekstova, intervjua, izjava-utisaka bivših i sadašnjih saradnika festivala, kraćih predstavljanja Slobodne zone junior i ostalih pratećih programa, te hronoloških pregleda vizuelnih identiteta i svih filmova prikazanih na festivalu od 2005. do 2024, uz pregršt fotografija iz arhive.
Autori tekstova, koji su dali svoj odgovor na široko zahvaćenu temu „Prostori slobode: Beograd, Srbija, Balkan, Evropa 2024” su književnica Ivana Bodrožić, filozofi Adriana Zaharijević, Đorđe Pavićević, Jovan Čekić i Ivan Milenković, psiholog Oliver Tošković, esejista i prevodilac Zoran Paunović, sociolog Jovo Bakić, novinar Jaroslav Pecnik i filmski kritičar i publicista Miroljub Stojanović.
– Ova knjiga govori o festivalu koji je, po svim svojim vrednostima, svetski festival i jedan od moja dva omiljena u Srbiji, a budući da Beograd ima više festivala dugometražnog filma nego Njujork, to puno govori o našoj festivalskoj klimi i konstalaciji konkurentskih i rivalitetskih odnosa u kojima je teško imati jedan ovako originalan, konceptualno sadržajan i „borben” festival kao što je Slobodna zona. Njen zadatak da se, rečima Mišela Uelbeka, bavi proširenjima područja borbe – ocenio je Miroljub Stojanović, istakavši da su potpisnici tekstova „izvrsna imena srpske i regionalne kulture”.
Ivan Milenković je izjavio da je za njega čast što se našao u ovakvom društvu autora.
– Većina njih su prijatelji festivala, ali kad vas u takvom okruženju nekoliko puta iznenade kvalitetom tekstova i voljom da pišu, to govori da ova priča izlazi izvan okvira. Oliver Tošković pokazuje nam da, uprkos tome što živimo u očajnom trenutku, ako imamo dovoljno duha i sluha da se izmaknemo, možda i ovu sitaciju možemo drugačije da tumačimo; Jovan Čekić je napisao briljantan tekst uvodeći pojam veštačke inteligencije, a Ivana Bodrožić je za samo tri dana napisala jednu priču specijalno za Zonu – napomenuo je Milenković.
Monografija počinje govorom Dubravke Ugrešić, gosta-selektora Slobodne zone, koji je održala na otvaranju festivala 2012. godine.
Zabeleženi su i razgovori sa svima koji su učestvovali u produkciji Slobodne zone: sa osnivačima festivala Markom Popovićem i Katarinom Živanović, nekadašnjom PR koordinatorkom Dušicom Parezanović, bivšim i sadašnjim selektorima Biljanom Tutorov, Jelenom Maksimović, Ivanom Bakračem, Brankom Pavlović i Rajkom Petrovićem, sa urednikom Kompasa Ivanom Milenkovićem, koordinatorima i saradnicima u Nišu i Novom Sadu, Draganom Đorđevićem i Đorđem Kaćanskim, kao i sa Majom Čečen i Veranom Matićem iz Fonda B92 u okviru koga je festival radio do 2016.
– Knjiga je samofinansirajući projekat i štampana je u 500 primeraka. Ideja nam je da je podelimo bibliotekama u Srbiji i po regionalnim filmskim centrima. Već 19 godina smo, kroz Turneju Slobodne zone, prisutni u preko 60 gradova, mesta i opština u Srbiji i pokušaćemo da, kao pioniri na polju decentralizacije kulture, i monografiju distribuiramo na taj način – poručio je Rajko Petrović.
FOTO: Tanja Drobnjak
