Umetnica Amalija Ulman započela je 2014. godine sa svojih 25 godina umetnički projekat na Instagramu nazvan “Izvrsnost i savršenstva”. Petomesečni rad obuhvatao je svakodnevno objavljivanje fotografija s unapred utvrđenim narativom za koji njena online publika nije znala. Tokom projekta Amalija je odigrala tri različite uloge devojaka koje je smatrala za arhetipove ženskog prikazivanja sebe na Instagramu. Fabrikovani život umetnice obuhvatao je između ostalog priču o bavljenju prostitucijom, plastičnu operaciju grudi, ispijanje čajeva za detoksikaciju, treniranje plesa oko šipke i raskidanje sa dečkom. Na kraju projekta, objavila je pratiocima da se radi o izmišljenom liku i umetničkom radu koji govori o mogućnosti da lažirate sopstvenu stvarnost i manipulišete publikom online. Instagram je danas jedan od glavnih prostora za pokazivanje, kako svog izgleda, tako i svog života koji na toj društvenoj mreži često izgleda kao reklama stvorena u seriji „Mad Men“.
Poput Amalije Ulman, rodnom reprezentacijom na internetu bave se umetnice Moli Soda i Sindi Šerman, dok Stefani Sarli žensku seksualnost u umetnosti istražuje kroz kratke i duhovite snimke u kojima uglavnom dodirujući prstima određeno voće ili povrće simulira seks. Stefani insistira na tome da ovako prikazuje ženski pogled i žensko zadovoljstvo koje nije dominantno u medijskoj reprezentaciji bilo koje vrste. Zanimljivo je da je njen profil više puta gašen, a objave brisane, bez obzira na to što su samo sugestivne i zapravo ne sadrže seksualno eksplicitan sadržaj. Iskustva sa cenzurom imala je i umetnica Petra Kolins kojoj je deaktiviran profil zbog fotografije bikinija iz kog vire dlake, a spisateljici Rupi Kaur (koja je takođe do svoje publike došla prvenstveno služeći se Instagramom) više puta je uklonjena slika na kojoj pozira dok leži u odeći isflekanoj menstruacijom.
Stoga, Instagram ne predstavlja nikakav neutralan i slobodan prostor na koji je moguće “okačiti” bilo šta, već sama društvena mreža diktira šta će se na njoj naći dok manipuliše korisnicima cenzurom, algoritmima, reklamama i lajkovima.
Kao jedan od kulturnih fenomena 21. veka, Instagram je deo vizuelne kulture svakodnevnog života velikog broja ljudi, a najčešće i društvena igra u kojoj svi, manje ili više svesno, pristajemo da učestvujemo. Uticaj Instagrama može se primetiti svuda oko nas, u socijalnom smislu on se ogleda u pažljivom analiziranju međuljudskih odnosa prema tome ko vam je šta lajkovao ili nije; ili u potrebi da znate da li je neko pogledao vaš, često specifičnoj osobi ili grupi ljudi namenjen, Instagram Story. U pogledu dizajna i arhitekture, otvaraju se objekti pravljeni tako da budu instagramabilni, odnosno dovoljno fotogenični da završe na društvenoj mreži. Uticaj estetike Instagrama prisutan je u filmovima kao što je „American Honey“ rediteljke Andree Arnold, sniman u formatu koji asocira na Instagram kvadratić, zatim u spotu muzičarke Liki Li za pesmu „Deep End“ snimanom u maniru Instagram Story-a, pa i na novom albumu muzičarke Solanž sastavljenom od 19 kratkih pesama koje kao da se smenjuju i pre nego što su se završile, podsećajući time na brzi sled informacija koji dobijamo na društvenim mrežama, namenjen ljudima sa sve manjim opsegom pažnje. I zaista, nekad mi se čini da je video koji napravim predug iako traje manje od minut, dok mi se sve češće video-art starije generacije umetnika čini nepodnošljivo sporim i razvučenim, iako verovatno to nije.
Način na koji Instagram funkcioniše i na koji mu se mi, sad već godinama unazad, predajemo utiče na najrazličitije načine na naš život, na naš odnos prema sebi, prema drugima, prema vremenu, na naše vizuelno poimanje stvari oko sebe, očigledno i na naš odnos prema muzici, filmovima i videima. Samim tim utiče i na to kako stvaramo umetnost, a postaje i sam tema različitih umetničkih radova kojima je u srži preispitivanje društva, reprezentacije i savremenih tehnologija.
Novi broj Digital Business Review je na kioscima uz svaki primerak Nedeljnika od četvrtka, 5. septembra
