„Život nije u čekanju da kiša padne, već u učenju kako plesati na kiši“, rekla je Vivijen Grin, supruga književnika Grejema Grina. Pošto su živeli u Škotskoj, jasno je koliko je važno pominjanje upravo kiše.
Ova poruka može se iskoristiti i za sadašnji trenutak i za vreme koje dolazi – ako reč kiša zamenimo rečju pandemija.
Citat Vivijen Grin iskoristio je hrvatski naučnik Igor Rudan u knjizi „Zao zrak” u kojoj jedno od poglavlja u kojem se pominje pandemija završava sledećim rečima:
“Svaki put kada se pojavi nova epidemija, to je ujedno i prilika za iskorišćavanje velikog interesa medija kako bi se pridobila politička podrška za poboljšanje zdravstenih informacijskih sustava i izgradnju infrastrukture unutar krhkih zdravstvenih sustava u zahvaćenim zemljama. Takva bi investicija mogla spriječiti izbijanje budućih epidemija ili barem pomoći da ih se znatno bolje zaustavi i sanira, a istodobno se poboljšaju i uvjeti za zaštitu zdravstvenih radnika…
Uz sve investicije koje danas, kao ljudska vrsta, ulažemo u proizvodnju naoružanja, kozmetiku i modnu industriju, zabavu, infrastrukturne projekte i sportska natjecanja, svijet bi trebao iznaći sredstva za izgradnju pouzdanih i funkcionalnih zdravstenih informacijskih sustava i laboratorijsku infrastrukturu. To bi nam trebalo omogućiti brzo prikupljanje pouzdanih informacija kako bismo mogli pravovremeno podići alarm i širiti informacije suradnjom cijele znanstvene zajednice te uvode odgovorono predovčavati javnosti… Vrlo smo dugo iskušavali sreću, no sada imamo priliku zaštiti se od prijetnji novih epidemija. Trebali bismo iskoristiti priiliku koja nam se pruža. Prije nego što zažalimo što to nismo učinili.”
Inače, knjiga je objavljena pre dve godine, a ovih dana Rudan ima veoma upečatljive nastupe i tekstove između ostalih i u Nedeljniku i Večernjem listu.
Veoma je važno da sada razmišljamo i o budućnosti i aktuelna iskustva ugradimo u nove planove i strategije, i da naučimo ne samo da živimo već i plešemo na kiši, sa pandemijom ili bez, ali svakako u sve češćim vanrednim situacijama.
Sistem za reagovanje u vanrednim situacijama očigledno mora biti postavljen sveobuhvatno i profesionalno uz uvažavanje najboljih svetskih iskustava.
***
Celo prepodne sam na internet zasedanju radne grupe koja piše akcioni plan za sprovođenje medijske strategije.
Planiranje narednih nekoliko godina izgleda u ovom trenutku kao neka vrsta luksuza, ali je ceo proces važan, jer će se definisati strategija i koraci koje treba uraditi, koja će služiti da se vlast natera da je se drži i da je razvija i da bi postojali instrumenti kojima će se proveravati da li država realizuje ono na šta se obavezala.
E sad, da li će te mere davati rezultate i kakve, sasvim druga je stvar i zavisiće od niza drugih faktora.
Jasno je da se stvari u ovoj sferi neće popravljati samo stratetegijom i realizacijom iste. Svakako mora da se definiše metod merenja učinka, ali kako ga god merio, novinari će to na kraju na svojoj koži da osete, i malo će imati koristi od toga što recimo vlast kaže da je 80 odsto stvari koje se mere pokazalo da je stanje bolje nego što je bilo na početku primene strategije. Mislim da ovo otvara prostor da na kraju svako izvlači neku svoju statistiku koja mu odgovara, a da suštinski sve ostane kao što je bilo. Ali protiv toga se, izgleda, ne može.
U ovom trenutku je važno što pre napraviti mehanizme pomoći medijima i novinarima, inače neće ostati mnogo onih za koje se rade strategije i akcioni planovi. Pokušavamo da izdejstvujemo da se bar sredstva odobrena na konkursima za projektno finansiranje Ministarstva kulture i informisanja što pre uplate na račune medija, jer to je ono prvo i najlakše što je moguće uraditi.
***
Odgovaram na pitanja novinara oko “ukidanja PDV-a na donacije”. Očigledno nije bilo dovoljno dobrih i preciznih objašnjenja, pa ima puno zabuna i mišljenja da je sve rešeno.
Mislim da ukidanje PDV-a ili stvaranje kompanenzacionog fonda za povraćaj PDV-a koji je plaćen prilikom doniranja nije stimulativna mera niti je nagrada. To je mera koja donatora dovodi u osnovnu poziciju da ne mora da plaća i porez na dobročinstvo ili da povrati barem jedan deo plaćenog PDV-a kroz sistem kompenzacionog fonda, i to je smisao zahteva Koalicije za dobročinstvo. Novim merama dobili smo samo mogućnost da se u doniranju opreme i dobara zdravstvenom sistemu Srbije može kroz računovodstvene procedure neutralisati PDV preko ulaznog i izlaznog PDV-a.
Ovo može imati uticaja na sve one koji direktno doniraju svoje proizvode ili proizvode koje distribuiraju ili kupuju za zdravstveni sistem, a imaju dovoljno obrta da mogu da izvedu ovu “neutralizaciju” PDV-a. Ali brojne fondacije i udruženja, kao i neki drugi PDV obveznici, nemaju toliki obrt da mogu da pokriju ni veći deo plaćenog PDV-a na ovaj način, pa ova mera nema u celosti neutrališuće dejstvo u doba kada se država bori sa epidemijom i kada je svaka donacija zdravstvenom sistemu od presudne važnosti.
Tako da mera neće imati mnogo efekta. Uz to, uskraćena je mogućnost da se ova mera koristi u donacijama Crvenom Krstu, Banci hrane, narodnim kuhinjama i nizu institucija koje pružaju izuzetno važne usluge pomoći osobama sa invaliditetom, sa ograničenjima u razvoju, ekstremno siromašnim…
Isti slučaj je i sa hranom, samo ako se donira zdravstvenim ustanovama u vreme epidemije oslobođena je poreza. Što je neverovatno razbacivanje vitalnim resursima koji bi mnogima pomogli ne samo u ovim teškim trenucima, već i inače u svakodnevnom regularnom životu. A dodatno siromašenje nam tek sledi. Tako da mislim da je apsolutno neophodno što pre doneti mere sa formiranjem kompenzacionog fonda gde će zaista biti vraćen PDV, kao i mere oslobađanja od PDV-a donatora hrane. Jasno je da će biti problema sa budžetom, ali sigurno će se višestruko više vratiti društvu kroz povećanje donacija od bilo koje sume koja se izdvoji za kompenzacioni fond (a on je jedan od ključeva za razvoj dobročinstva i filantropije).
***
Standardno dobar broj Vremena. U tekstu pod naslovom “Imunitet krda i mentalitet marve” Vladimir Banić pominje citat doktora Rijua iz Kamijeve „Kuge“, koji na pitanje kako se kuga može pobediti odgovara: “Pristojnošću. Možda izgleda kao suluda ideja, ali jedini način da se pobedi kuga je pristojnošću. U mom slučaj, to bilo to da se bavim svojim poslom.“
Autor teksta zaključuje da je „posao svake države koja drži do sebe i koja planira da postoji još neko vreme, bez sumnje je to – da radi na izgradnji mentaliteta krda a ne marve”.
***
Stiže nova mogućnost za nabavku koja u kratkom vremenskom periodu može da stigne u zemlju – 120 komada filtera za respiratore i 20 inhaleti. Filteri se stavljaju na crevo koje povezuje pacijenta na respirator. Time se sprečava da pacijent inficira okolinu, odnosno da se pacijent inficira od strane kontaminirane okoline – što ovde može a ne mora biti slučaj. Jedan filter mora da se menja na najviše 24 časa, znači za jednog pacijenta na respiratoru za 7 dana treba najmanje 7 filtera. Filteri su univerzalni za sve respiratore, bez obzira na proizvođače.
Inhalete služe za terapiju ‘inhalacijom’ – odnosno umesto toplotom, ‘para’ od čestica se pravi uz pomoć vazduha pod pritiskom. Tu se ubaci određeni lek i, kao kod inhalacije, daje se pacijentu. Koriste se u ovim uslovima u svim bolnicama u kojima su ležeći pacijenti kojima je loše, a ne treba im respirator još uvek. Sledeći stadijum je respirator, ako ovo ne pomogne. Ima isti efekat kao kiseonička terapija.
Za sve nam je potrebno 1.815.000 dinara pa je ovo i poziv za donatore da se jave na broj telefona 060 4050492 ili na fond@fondb92.org
Tagovi
