Predstavnički dom je u juče usvojio zakon kojim bi se sudije Međunarodnog krivičnog suda sankcionisale zbog njihovog zahteva da se izda nalog za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i ostalih izraelskih zvaničnika.
Ovo je prvi zakonodavni ukor koji je Kongres uputio Sudu za ratne zločine, a povezan je sa prošlomesečnom odlukom suda da traži naloge za hapšenje lidera Izraela i Hamasa.
Taj potez je naširoko osuđivan u Vašingtonu, a u Izraelu je stvorio jedinstvo, u trenutku kada je podeljenost oko vizije kako treba voditi rat protiv Hamasa velika.
Iako se očekivalo da će zakon Predstavničkog doma biti usvojen već u utorak, podrška demokrata nije bila velika (uprkos njihovom besu zbog odluke koju je sud doneo) – pa je šansa za njegovo usvajanje u Senatu umanjena. Bela kuća se protivi tom zakonu i kaže da je preteran.
I republikanski i demokratski lideri Komiteta za spoljne poslove Predstavničkog doma priznali su da je malo verovatno da će dotični predlog postati zakon i ukazali na činjenicu da sada dosta stvari zavisi od pregovora sa Belom kućom.
Rekli su da bi bilo bolje da se Kongres ujedini protiv suda u Hagu.
„Uvek smo najjači kada govorimo jednim glasom – kao jedna nacija – u ovom slučaju o Međunarodnom krivičnom sudu i sudijama“, rekao je predsednik Komiteta za spoljne poslove.
Portparol Stejt departmenta Met Miler ponovio je protivljenje administracije predloženom zakonu o sankcijama.
„Iako se protivimo odluci koju je doneo glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda, jasno smo izneli svoj stav: Mi nismo za sankcije“, rekao je Miler.
Predlog zakona koji je izneo Predstavnički dom uključio bi ekonomske sankcije i vizna ograničenja za pojedince i sudije MKS-a, ali i za članove njihovih porodica. Demokrate su rekle da ovaj zakon nikako ne bi bio praktičan potez, jer bi mogao da utiče i na poslovanje kompanija i Amerikanaca koji sarađuju sa sudom.
„Ovaj zakon bi imao zastrašujući efekat na MKS kao instituciju i mogla bi da ometa napore suda da procesuira brojne zločine koji su počinjeni na mnogim mestima širom sveta, od Ukrajine do Ugande“, rekao je Gregori Miks, lider Demokrata u Odboru za spoljne poslove.
Zakon koji bi kaznio MKS, samo je najnoviji dokaz da republikanci u Predstavničkom domu kontinuirano podržavaju Izrael, piše AP.
Republikanci su poslednjih meseci održali nekoliko glasanja koja se tiču Izraela, dok su demokrate podeljene po pitanju podrške ovom američkom savezniku.
Lideri Kongresa pozvali su Netanjahua da se ovog leta obrati na sednici Kongresa. To je potez koji će verovatno produbiti tenzije zbog načina na koji Izrael vodi rat. Očekuje se da će mnoge demokrate bojkotovati Netanjahuov nastup.
I MKS i najviši sud Ujedinjenih nacija, Međunarodni sud pravde, počeli su da istražuju navode da su Izrael i Hamas počinili genocid tokom sedmomesečnog rata.
Prošlog meseca, tužilac MKS-a, Karim Kan, optužio je Netanjahua, njegovog ministra odbrane Joava Galanta i trojicu lidera Hamasa – Jahju Sinvara, Mohameda Deifa i Ismaila Hanija – za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti u Pojasu Gaze i Izraelu.
Netanjahu i drugi izraelski lideri osudili su potez MKS-a kao sramotan i antisemitski. Predsednik SAD Džo Bajden i članovi Kongresa takođe su kritikovali tužioca i podržali pravo Izraela da se brani.
U jeku cele te pompe, Gardijan i nekoliko medija otkrili su i objavili priču o pritiscima koje je Mosad godinama unazad vršio nad tužiocima i sudijama MKS-a, kako bi ovi odustali od istrage zločina na okupiranim palestinskim teritorijama.
Izrael nije član suda, pa čak i ako se izdaju nalozi za hapšenje, Netanjahu i Galant se ne suočavaju sa bilo kakvim neposrednim rizikom od krivičnog gonjenja. Ali pretnja hapšenjem mogla bi da oteža izraelskim liderima putovanje u inostranstvo.
„Ako danas ne reagujemo, ovde u Kongresu, mi ćemo biti samo saučesnici MKS-a u njegovim nelegitimnim radnjama. Tako da ne smemo da ćutimo“, rekao je Mekol i dodao: „Moramo da stanemo na stranu naših saveznika“.
Tagovi
