Đinđić je upisao postdiplomske studije na matičnom univerzitetu, i počeo da piše za Treći program Radio Beograda. Njegova tadašnja devojka bila je najbolja prijateljica Tadićeve ćerke, tako da on mnogo vremena provodi kod njih u stanu.
Igraju remi po celu noć, a jedan klinac od 13 godina, koji će posle Đinđića voditi Srbiju, postaje prvi „đinđićevac“ u Srbiji.
To je bio Boris Tadić, sin Ljube Tadića, u čijem se stanu okupljaju profesori praksisovci, Dobrica Ćosić, Dragoljub Mićunović…
Začetak srpske opozicije.
Đinđić je jedan od 13 intelektualaca koji su 13. decembra 1989. objavili nameru da osnuju Demokratsku stranku. To su i učinili 3. februara 1990. godine.
Dragoljub Mićunović izabran je za prvog predsednika obnovljenog DS-a, a Zoran Đinđić za predsednika Izvršnog odbora.
Na prvim višestranačkim izborima DS je osvojio sedam mandata. Đinđić je postao šef parlamentarne grupe. Menja imidž, vadi minđušu iz uva, i definitivno napušta nauku.
„On je prestao da se bavi filozofijom već od 1989. godine ili, tačnije, od osnivanja Demokratske stranke, čiji je visoki funkcioner postao već od njenih početaka. Nastavio je da piše novinske eseje koji su posedovali ‘zaplet’ i jasno formulisan okvir, podsećajući po tome da je autor filozof. Veoma brzo je usahnula Đinđićeva publicistička aktivnost. Najdalje od 1993. godine, kada je vodio izbornu kampanju svoje stranke za parlamentarne izbore, odnosno od izbora za predsednika DS-a, Đinđić postaje isključivo političar. Na moje pitanje tokom šetnji u zimu 1996/97. da li je išta ostalo od njegovog filozofiranja, on je rekao da više ne zna ni gde su mu knjige“, rekla je kasnije Vesna Pešić.
Demokratska stranka cepala se od samih početaka, ali prva suštinska podela nastaje kada Vojislav Koštunica formira Demokratsku stranku Srbije.
U januaru 1994. Đinđić preuzima DS i počinje stvaranje dve srpske alternative, demokratsko-nacionalne Koštuničine, i demokratsko-građanske Đinđićeve.
„Rešenje je u potpuno novoj koncepciji srpske politike. Na kraju ovog milenijuma moramo učiniti sve da se u Srbiji konačno završi ideološki 19. vek. Socijalizam i nacionalizam kao dominantne mobilizirajuće i integrativne ideologije, moraju biti zamenjene istinski integrativnom politikom… Trebaju nam programske koncepcije, ne ideologije.“
Ovaj raskol unutar DS-a, ipak, ne prolazi bez posledica. Boris Tadić, klinac koji je odrastao uz Đinđića, i čiji je otac bio jedini njegov pravi mentor, prvi je izgovorio Đinđiću, posle haosa koji su imali oko kampanje, da bi on trebalo da preuzme DS.
„Slažem se“, rekao je Đinđić.
Na prvoj sednici GO Đinđić odmah napada Mićunovića, zbog susreta sa Miloševićem.
Kristališe se njegova ekipa. Omladina je bila uz Đinđića, ali je medijacija poverena Ljubomiru Tadiću. Borisu, koji je prvi izgovorio da bi Đinđić trebalo da vodi stranku, ne sviđa se način na koji to vodi. Tadić se povlači, a Đinđić okružuje novom ekipom u DS-u, uz koju će ostati do kraja. Ni Ljuba mu to nikad nije zaboravio.
Iz tog vremena ostaje njegovo pismo u kojem kaže: „Zoran Đinđić nije opasan za Srbiju, ali jeste za njega samog.“
Đinđić ostaje bez dva najvažnija mentora u životu, Ljubomira Tadića i Dragoljuba Mićunovića. Još jedan saborac ideološki je na potpuno suprotnoj strani – a o svemu tome čitajte opširnije u knjizi Veljka Lalića „Zoran Đinđić i nedovršena država“, koja se dobija na poklon uz Nedeljnik od 5. avgusta.
***
POKLON KNJIGA UZ NEDELJNIK l Kako je Đinđić polarizovao mišljenje i formirao alternativu l Da li je stvarno pristao da ode na Harvard i povuče se iz politike l Ko je javio, a ko nije za pripremu atentata? l Odrastanje, Habermasov uticaj, Ljuba Tadić l Raspad DOS-a i stenogrami sa sednica l Beleška DB-a po kojoj je i sproveden atentat
Uz novi Nedeljnik koji je na kioscima od četvrtka 5. avgusta svi čitaoci na poklon dobijaju poklon knjigu Veljka Lalića o Zoranu Đinđiću – „Zoran Đinđić i nedovršena država“
***
Kako se bliži deseti rođendan Nedeljnika, odlučili smo da čitaocima ovim povodom pružimo nezapamćeni poklon od deset knjiga, biografija najuticajnijih ličnosti naše istorije, originalno pisanih za ovu ediciju.
U ovoj poklon ediciji očekuju vas novi podaci i novi pogledi na ličnosti koje su, svaka na svoj način, stvarale narativ o Srbiji.
Tajni projekat koji je spreman godinu i po dana donosi i nova istraživanja i nepoznata svedočanstva.
U narednom jubilarnom 500. broju Nedeljnika 12. avgusta očekuje vas i poklon knjiga o Nedeljniku.
Napravite svoju istorijsku kolekciju: Knjige o ličnostima novije srpske istorije koje su nas proslavile i odredile.
Tagovi
