Morao je da pobedi još jednom, i to je moralo da bude baš sad: Priča o Tomu Brejdiju, ima 43 godine i uvek se vraća po još

I da se ovo finale, Superboul 2021, nije završilo kako jeste – pobedom Tampa Beja, neke stvari se suštinski uopšte ne bi promenile. Tom Brejdi je nesporno GOAT, najbolji svih vremena, sa šest titula tokom dve decenije duge karijere (što za NFL nije baš tako čest slučaj), teško će se naći neko ko bi dao kontra argument ovoj tvrdnji.

Sedma titula koju je osvojio sa novim klubom – dakle, ipak je do njega – samo je potvrdila ovo što smo svi već znali. i oni koji prate NFL, i oni koji su se tek i očešali o neku vest iz američkog fudbala.

Da, ipak je do njega. Ako nešto ovo finale menja, onda je to što je nasleđe Toma Brejdija zanavek, i kod onih koji su imali zrno sumnje,  u potpunosti odvojeno od Bila Beličika i Nju Ingland Patriotsa. Ova titula je njegova, i samo njegova.

Bilo bi primamljivo, kako je to primetio Marko Prelević u tekstu u aktuelnom Nedeljniku kojim je najavio finale – gotovo neodoljivo reći da se sve to što je prethodilo dogodilo slučajno.

Nije to ništa neobično kada je neko u nečemu najbolji, pa još ako su neupitno najbolji svih vremena, da će biti tih kontraša koji će baš zato da navijaju protiv njih – i dobro je dok ih ima, jer u čemu bi onda bila poenta svega? – i da se, po pravilu provuče gde god može da su imali veliku pomoć.

Takav bi cinik, koji želi da unizi ono što je Tom Brejdi uradio za najpopularniji američki sport, sigurno podsetio na onu utakmicu od 19. januara 2002. godine – dete koje se tada rodilo danas je punoletna osoba – na snežnom stadionu Foksboro, na poslednjoj utakmici pre nego što će biti srušen i zamenjen modernim zdanjem, Nju Ingland
Patriotsi igrali su protiv Oukland Rejdersa.

Rezervni kvoterbek Tom Brejdi izgubio je loptu pred sam kraj meča. Bio je mlad, bio je neiskusan, bilo je teško vreme, ništa se tom nepoznatom mladiću ne bi moglo uzeti za zlo.

A onda su sudije počele da gledaju snimak. I da ga gledaju. I da ga gledaju. O „Tuck Rule“, pravilu po kojem Brejdi nije napravio fambl, već je posredi bio nekompletan pas, snimani su dokumentarci; o tome se i danas govori, i pominjalo se svaki put kada su Bil Beličik i Tom Brejdi stizali do titule ili makar blizu nje, a uvek su se motali tu negde. Brejdi je tada preživeo, Adam Vinatijeri je u produžetku postigao fild gol, a Nju Ingland je stigao do Superboula i osvojio ga.

I godinama nakon toga, ostao je utisak da je Nju Ingland tada poguran do titule, baš kao što će godinama kasnije, dok su skupljali trofeje ko deca sličice, da se govori da imaju protekciju NFL-a.

Gde ima dima, i ma i vatre, gde se šampion pogura, uglavnom je zato što je – šampion.

Ali, makar tog prvog puta, pogurani su ne zato što su oni bili Nju Ingland, već jer je Oukland bio Oukland, jer je polovina lige mrzela njihovog vlasnika Ala Dejvisa, a druga polovina ga se plašila.

Ali, to je priča o Rejdersima, odnosno o Nju Inglandu, Beličiku i Brejdiju.

Ono što se dogodilo sinoć, samo je priča o Brejdiju.

Za dve decenije koliko traje najbolji kvoterbek svih vremena sakupio je više od jednog arhineprijatelja u NFL-u, naravno kada je reč o igri i terenu.

I bogovi NFL-a su, izgleda tako hteli, da ovim finalom simbolično zakuca trijumf protiv jednog od njih, penzionisanog Pejtona Meninga, koji je u ligi bio 18 godina, igrao za Indijanapolis Koltse i Denver Bronkose, i za to vreme sakupuo nekoliko individualnih MVP priznanja više od Brejdija.

Pre ovoga je, recimo, dva puta više bio MVP lige od Brejdija, čak pet puta. Ali ima samo dva Superboula, a jednom je bio MVP finala.

No, ovog vikenda je primljen u Kuću slavnih, baš ovaj vikend je bio najznačajniji u njegovoj karijeri i ta vest je skrajnuta na margine, jer tu je – Brejdi, njegov arhiprotivnik koji još uvek igra.

A tu je i Aron Rodžers. I on je tri puta bio MVP, eto baš i ove sezone. Kako je jedan američki novinar primetio, ako je Mening bio najbolji NFL kvoterbek u prvoj polovini Brejdijeve karijere, Rodžers je to u drugoj polovini Brejdijeve karijere. Ali, ni on nije svoje lične titule, slično poput Meninga, da pretoči u timske više od jednom. To naravno nije samo do ovih igrača, uvek je pitanje tima i organizacije – znate to već, čuli ste toliko puta, Brejdi je iza sebe imao Nju Ingland i Beličika – ali to jeste nešto što čini nasleđe jednog kovterbeka i ono po čemu će se pamtiti.

A Brejdi više iza sebe nema Beličika i Petriotse, a uspeo je, eto, neke od svojih najvećih rivala da ostavi na margini, još jednom, u trenutku kada bi oni dostigli svoje visine.

Tom Brejdi je će u avgustu napuniti 44 godine. I da, vraća se i sledeće sezone.

OVO JE NJEGOVA KARIJERA

• TOM BREJDI OSVOJIO JE ŠEST TITULA KAO
STARTNI KVOTERBEK. NA DRUGOM MESTU
VEČNE LISTE SU DŽO MONTANA I TERI BREDŠO
SA PO ČETIRI

• SVI POENI LEBRONA DŽEJMSA I SVE ZLATNE
MEDALJE MAJKLA FELPSA DOGODILI SU SE
POŠTO JE TOM BREJDI OSVOJIO SVOJ PRVI
SUPERBOUL

• KADA JE TOM BREJDI OSVOJIO SVOJ PRVI
SUPERBOUL 2002, PATRIK MAHOMS JE BIO U
OBDANIŠTU

• BREJDI JE IGRAO NAJVAŽNIJU UTAKMICU
AMERIČKOG FUDBALA ZA MANDATA ČETIRI
PREDSEDNIKA: DŽORDŽA V. BUŠA, BARAKA
OBAME, DONALDA TRAMPA I DŽOA BAJDENA