Počeo projekat “Bajsom do posla”
Da li znate da u Beogradu oko 1% ljudi koristi bicikl kao prevozno sredstvo? U drugim gradovima Srbije situacija je naizgled malo bolja (Novi Sad oko 10%) jer je i infrastruktura i socijalni status drugačiji (vozi se manje automobila, gradovi su manji, trotoari i ulice su urbanistički drugačije postavljeni u odnosu na neke delove Beograda).
“Ulice za bicikliste” dobro poznato udruženje koje se zalaže za popularizaciju bicikla kao prevoznog sredstva, pokrenulo je inicijativu „Bajsom na posao“ kojom poziva i motiviše Beograđane i Beograđanke da isprobaju održive vidove transporta.
Razgovaramo sa Nikolom Petkovićem, članom ovog udruženja, inicijatorom i vođom projekta koji će nam reći više o razlozima pokretanja ove kampanje.
Nikola će nam dati i praktične savete kako zaista možemo biciklom na posao.
Ušli smo u septembar, novu poslovnu i školsku sezonu. Gužva na ulicama je već primetna, čini se da infrastrukture za bicikliste gotovo i nema pa zato i ne možemo da vidimo ljude u odelima koji biciklom odlaze na posao. Da li je to jedini razlog? Koje motive ste imali pri pokretanju projekta „Bajsom na posao“?
Adekvatna infastruktura za siguran prevoz biciklom jeste glavni uslov da se u gradu pojavi značajno više biciklista. Sve dok na ulicama ne viđamo dovoljno biciklista, postavlja se pitanje — zašto izgraditi infrastrukturu kada nema ko da je koristi? Najsigurniji gradovi za vožnju bicikla su oni u kojima se bicikl dosta koristi.
Naša ideja je upravo to, da povećamo sigurnost u gradskom saobraćaju tako što ćemo, koristeći postojeću infrastrukturu, povećati udeo putovanja koji se obavlja biciklom. Što više ljudi vozi bicikl po gradu, to će se oni osećati sigurnije u svojoj vožnji.
Povećanjem broja biciklista na ulicama, vozači automobila postaju svesniji njihovog postojanja, a kada uvide njegove prednosti počinju da razmišljaju da i sami sednu na bajs.
U završnoj sceni naše vizije, dolazi do povećanja političke volje gradskih institucija da se uslovi za vožnju bicikala unaprede, i time dobijamo nove staze koje koriste ne samo biciklisti već i svi oni koji su automobile zamenili efikasnijim vidovima održivog transporta poput rolera, trotineta, skutera, skejtova, long i huver-bordova…
Šta biste prvo preporučili nekom ko bi da promeni naviku odlaska na posao, kako da se pripremi za odlazak biciklom na posao?
Raspitajte se da li na poslu imate tuš, svlačionicu, garderobu i siguran parking za bicikl. Ako vam je posao blizu, možete voziti nešto sporije, tako da presvlačenje na poslu nije potrebno. Za sve koji bi da se oznoje malo pre posla, dovoljno je da ponesu i rezervnu odeću i presvuku se kako bi započeli novi dan.
Predlažem da unapred isplanirate rutu. Bicikl donosi tu slobodu za vožnju na manje prometnim ulicama koje su prijatnije i sigurnije jer zaobilaze semafore i gužvu. Za planiranje rute možete koristiti neke od dostupnih aplikacija (npr. Komoot).
Ako je dan tmuran ili hladan, preporučujem da procenite da li vam je potrebna kabanica, dodatna jakna, kapa ili rukavice. Oprema za vožnju bajsa po hladnom ili kišnom vremenu postoji i nije tako skupa. Pravilo koje pratim je da na posao ne idem bajsom jedino ukoliko je istovremeno i hladno i kišno. Ako je samo jedno od ta dva, ulice su moje. Svako za sebe svakako procenjuje i preskače ukoliko vam se ne vozi bajs tog dana. Imaćete priliku već sutra da se isplanirate i “zajašete” svog dvotočkaša. Bicikl do posla je zabavan deo dana, i ne bi trebalo da se oko toga osećate loše.
Dobra je ideja da još neko vozi sa vama. Pitajte prijatelja ili kolegu da vam se pridruži, nekoga ko je već ispraksovan da ide bajsom na posao. Gledajte da vam taj neko odgovara po načinu vožnje, da ne vozi prebrzo ili ulicama koje su prometne i ne deluju sigurno.
Obavezno je da bickil opremite svetlima — napred belo, pozadi crveno. To će vam značiti ako radite do kasno, ili su vremenski uslovi loši pa je vidljivost smanjena. A obavezno je i po zakonu.
Krenite lagano. Za početak zadajte sebi cilj da jednom nedeljno krenete bajsom na posao, pa to postepeno povećavajte kako se budete osećali sigurnije.
Čini se da kao grad imamo biciklističku kulturu ali nemamo infrastrukturu, parkinge za bicikle, pažnja vozača automobila je uglavnom usmerena samo na vožnju i druge automobile u saobraćaju. Kako možemo da preduhitrimo potencijalne rizike?
Predviđanje situacije je osnov svega. Budite što svesniji ostalih učesnika u saobraćaju i njihovih mogućih poteza. Pre nego što sami učinite manevar, uspostavite kontakt očima sa vozačima automobila. Time se uveravate da su vas videli i da prate promenu vašeg kretanja. Uočite i pažljivo pratite one učesnike u saobraćaju koji su zauzeti drugim aktivnostima (npr. pešaci koji razgovaraju mobilnim telefonom) i nisu svesni svoje okoline. Tako ćete biti u prednosti i preuzeti neophodne korake kako biste izbegli nepredviđene situacije.
U nedostatku iscrtane biciklističke trake, vozite kolovozom kao i automobili. Ukoliko se ispred vas ispreči rupa, savetujem vam da pokretom ruke ili kratkim okretom glave u njihovom pravcu, vozačima motornih vozila date jasan znak da ćete napraviti manevar i zaobići rupu. Ne obraćajte pažnju na to što vam trube. Razlozi su razni, a najčešći je taj da je vozač motornog vozila iznenađen vašom pojavom na putu i uplašen za vašu bezbednost, a svoju krivicu. Ostanite mirni i fokusirani jer ćete se time izbaviti iz neprijatne situacije i ostati na sigurnom.
U sklopu projekta pokrenuta je i anketa čiji rezultati će analizirati na koji način građani Beograda odlaze na posao. Ali ova anketa nije namenjena samo biciklistima?
Anketu sprovodimo kako bismo stupili u kontakt sa pojedincima koji bajsom idu na posao i koji mogu da motivišu svoje prijatelje i kolege koji bajs voze rekreativno, da probaju bajsom i do posla. U ovoj inicijativi su nam potrebni i donosioci odluka koji u svojim kompanijama i organizacijama mogu da utiču na to da se obezbede adekvatni uslovi za bicikliste u neposrednoj blizini njihovih radnih prostorija.
Vaša kampanja je deo projekta „Aktivni građani – bolje društvo“ koji realizuje Beogradska otvorena škola uz podršku USAID-a. Na koji način možemo da učimo od drugih gradova Evrope kada je ova tema u pitanju. Kakav odnos i standarde imaju EU i druge zemlje na globalnom nivou?
Kada je pandemija koronavirusa dovela do zatvaranja pre dve godine, stotine gradova su rekonfigurisale svoje ulice sa ciljem da olakšaju hodanje i vožnju biciklom. Nakon što se karantin završio, ove mere su se pokazale toliko uspešnim da se gradovi širom Evrope klade upravo na to da će bicikl voditi oporavak građana.
Pariz je uvođenjem pop-up biciklističkih staza, tzv. korona-pista, povećao udeo biciklista na 70% i time otišao najdalje u reakciji na pandemiju. Samo ove godine su “popešačili” 114 ulica u blizini škola time što su dozvolili prolaz samo pešacima i biciklistima sa ciljem da smanje zagušenje i poveća pristupačnost školama.
Šta grad Beograd čini po tom pitanju?
Grad je 2020. godine doneo Plan održive urbane mobilnosti (POUM). Taj dokument veoma ambiciozno tretira biciklistički saobraćaj, ali realizacija je upitna. Pomaci se dešavaju jako sporo i nasumično, uglavnom da bi se ispoštovala forma, a ne suština. Inicijative biciklističkih udruženja nisu dovoljne da dovedu do značajnijeg skoka niti do poboljšanja uslova za vožnju bicikla na nivou grada Beograda, već je za to potrebna politička volja.
Prethodne i ove godine dodeljivane su subvencije za kupovinu bicikala, ali za razliku od Novog Sada, u Beogradu je iznos dosta manji pa se čini i da je intereresovanje manje.
Ono što je pozitivno je da se u prethodnoj deceniji broj kilometara biciklističkih staza duplirao, sa 50km na 100 km, a po gradu se postavljaju biciklistički parkinzi, uglavnom ispred institucija (škola, fakulteta, domova zdravlja).
Takođe, u centru grada je proširena pešačka zona, što je znatno olakšalo i biciklistički saobraćaj.
Kakav model bicikla je najbolji za gradsku vožnju?
Svaki bicikl je dovoljno dobar za gradsku vožnju. Bilo kakav bicikl koji se koristi je bolji od najboljeg modela koji stoji zaključan u podrumu. Oslobodite svoje bicikle i oslobodićemo grad od gužvi.
Tagovi
