Popili su čaj na Bosforu i pošli u šetnju. Ništa nije slutilo na nevolju, iako na tom mestu valjda nevolja ima svoje prirodno stanište. Stariji bračni par, rekli bi prolaznici. Zapravo, bili su pred brakom, na nekoliko papira i jednu kapiju od večnog zajedničkog života. Ti papiri i ta kapija, Džamala Kašogija odveli su samo u večni život, kroz brutalnu smrt.
Bio je, sasvim sigurno, usamljen u tim minutima iščekivanja. Oni koji su bili tu da završe posao, pitali su se da li je „žrtvena životinja“ stigla, dok su čuvari saudijskog konzulata u Istanbulu gledali pomalo nervoznog, dežmekastog novinara koji se osmelio da piše ono što nije trebalo.
Kažu da se na sigurnosnim snimcima kasnije nije čulo mnogo jauka, više tupi udarci i oštri zvuci motorne testere.
Sve zvuči kao zanimljiv početak novog Netfliksovog ostvarenja, ali Džamal Kašogi nije lik iz serije, to je novinar koji je pre tačno godinu dana mučki ubijen u saudijskom konzulatu i čije ubistvo još uvek nije rasvetljeno – ne zna si ni ko ga je naredio ni sa kojim motivom.
Čitav svet, političari i mediji, o tome spekulišu.
Izvan granica pukih spekulacija može se posmatrati mišljenje izvestiteljke UN Anjes Kalamar, koja je Savetu Ujedinjenih nacija za ljudska prava podnela izveštaj o ubistvu koje je završeno 2. oktobra, napisavši:
„Ne postoje naznake po međunarodnom pravu da bi ovaj zločin mogao da se klasifikuje ni na koji drugi način osim kao državno ubistvo“.
Nijednog trenutka, međutim, niko nije direktno optužio saudijsku kraljevsku porodicu za ubistvo, a nedavno je saudijski princ prokomentarisao da je on odgovoran, ali naravno, samo zbog toga što je ubijen državljanin Saudijske Arabije.
Kašogi je do 2017. godine bio deo saudijskog establišmenta i urednik provladinog lista, ali je postepeno pao u nemilost vlasti. Preselio se u Sjedinjene Američke Države odakle je kroz svoje oštre kolumne i utemeljeno kritikovao politiku Rijada i Bin Salmana.
Po Kašogijevom nestanku, upravo je Bin Salman u navodnom razgovoru sa Belom kućom istakao da je Kašogi bio „opasan tip“.
Brojni svetski mediji pišu da bi upravo zbog toga trebalo da bude detaljano istražena uloga princa Mohameda Bin Salmana koji je radio na ekonomskim reformama Saudijske Arabije, ali je ovo ubistvo značajno usporilo te reforme i narušilo njegov ugled, makar na nekoliko meseci.
Već tokom leta, Bin Salman je bio deo grupe G20 gde je uz osmehe dočekan od strane svetskih lidera. Sedeli su na tim sastancima, pijuckali možda baš čaj i niko nije mogao da predpostavi da može doći do nevolje, iako je nevolja tu prirodno stanište.
Ubistvo Džamala Kašogija ostalo je nerasvetljeno, ali je kao takvo, postalo simbol brojnih aktivista širom sveta koji slobodu govora i izražavanja ističu na najviši pijedestal vrednosti.
Ponekad motorna testera ima veću slobodu govora od bezbroj važnih kolumni.
Tagovi
