Istraživanja su pokazala da mozak tinejdžera koji su preživeli pandemiju kovida pokazuju znake preranog starenja, piše Gardijan.
Istraživači su uporedili magnetne rezonance (MR) 81 tinejdžera u SAD napravljene pre pandemije, između novembra 2016. i novembra 2019. godine, sa MR 82 tinejdžera prikupljenih između oktobra 2020. i marta 2022. godine (tokom pandemije, ali nakon ukidanja karantina).
Nakon što je upario 64 učesnika u svakoj grupi, istraživački tim je otkrio da su fizičke promene u mozgu koje su se desile tokom adolescencije (kao što su stanjivanje korteksa i rast hipokampusa i amigdale) bile veće u grpi nakon zatvaranja (izolacije) nego u grupi pre pandemije, što sugeriše da su se takvi procesi ubrzali.
Drugim rečima, njihov mozak je brže stario.
„Razlika u godinama u mozgu bila je oko tri godine – nismo očekivali tako veliko povećanje s obzirom na to da je zatvaranje tokom pandemije bilo dugo manje od godinu dana“, rekao je profesor psihologije na Univerzitetu Stanford i prvi autor studije Ian Gotlib.
Učesnici su prvobitno pristali da učestvuju u studiji koja se bavi uticajem stresa u ranom periodu života na mentalno zdravlje tokom puberteta.
Kako navode iz tima za časopis Biological Psychiatry: Global Open Science, grupa je sama prijavila veće poteškoće u mentalnom zdravlju, uključujući teže simptome anksioznosti, depresije i problema sa internalizacijom.
Gotlib je primetio da se nalazi poklapaju sa onima drugih istraživača koji proučavaju uticaj pandemije na mentalno zdravlje tinejdžera.
„Pogoršanje mentalnog zdravlja praćeno je fizičkim promenama u mozgu za tinejdžere, verovatno zbog stresa od pandemije“, rekao je on.
Međutim, još nije jasno da li je lošije mentalno zdravlje obuhvaćeno studijom izazvano bržim starenjem mozga, ili da li je ovo drugo loša vest za tinejdžere.
Profesor kognitivne neuronauke na Univerzitetu Birkbek u Londonu Majkl Tomas, koji nije bio uključen u studiju, rekao je da je istraživanje potvrdilo borbe koje su tinejdžeri posebno iskusili tokom pandemije, sa povećanjem anksioznosti i depresije.
Ali, dodao je da je bilo teško znati koje razlike u veličini strukture mozga znače za sadašnje ili buduće ponašanje.
„To još ne znamo – počinjemo da ponovo skeniramo sve učesnike sa 20 godina, tako da ćemo imati bolji osećaj da li ove promene traju ili počinju da se smanjuju s vremenom“, rekao je Gotlib.
Kod starijih osoba, ove promene mozga su često povezane sa smanjenim kognitivnim funkcionisanjem. Još nije jasno šta znače kod adolescenata. Ali ovo je prva demonstracija da su poteškoće u mentalnom zdravlju tokom pandemije praćene nečim što se čini da su promene u strukturi mozga povezane sa stresom.
Majkl Tomas, profesor kognitivne neuronauke na Univerzitetu Birkbek u Londonu, koji nije bio uključen u studiju, rekao je da je istraživanje potvrdilo borbe koje su tinejdžeri posebno iskusili tokom pandemije, sa povećanjem anksioznosti i depresije. Ali, dodao je, bilo je teško znati koje razlike u veličini strukture mozga znače za sadašnje ili buduće ponašanje. „Rekao bih da je vrlo spekulativno kakve će dugoročne posledice biti, ako ih ima, i da li će ove promene u mozgu trajati ili će nestati.“
Tomas je takođe naglasio da nije jasno da bi potencijalni uticaji nužno bili negativni, napominjući da su neke od ubrzanih promena koje je tim prijavio takođe povezane sa većim performansama, kao što su testovi inteligencije. „Ukratko, ovo su zanimljivi podaci koji pokazuju da je pandemija možda imala duboke efekte na tinejdžere, dovoljno da se odraze na merenje strukture mozga; ali ovi podaci nam ne mogu reći da li su negativni dugoročni ishodi neizbežni ili da li će plastičnost mozga omogućiti ovoj generaciji da se povrati“.