Kada je telo u fazi mirovanja, i ne bavi se ničim drugim, osim disanjem, varenjem i održavanjem toplote, mozak troši 20 do 25 odsto ukupne energije tela, uglavnom u obliku glukoze. To je u proseku 350 do 400 kalorija dnevno.
Tokom detinjstva, mozak je još aktivniji.
„Mozak prosečnog petogodišnjaka može da iskoristi više od 60 odsto telesne energije“, rekao je profesor Dag Boer sa Djuka.
„Mozak se nikada ne odmara, kad spavamo još uvek mu je potrebno gorivo da bi delio signale između ćelija, da bi se održala funkcija tela“, objasnila je Arijana Harington sa Djuka.
Ogromni resursi namenjeni izgradnji mozga takođe pomažu da shvatimo zašto nam tokom razdoblja intenzivnog razvoja, kada imamo pet ili šest godina, mozak troši skoro tri puta veću količinu energije od one koja je potrebna mozgu odraslih.
Po toj logici, tehnički, što više koristimo mozak, više ćemo kalorija trošiti. Ali, ono što se računa kao „težak“ mentalni zadatak, varira kod svakog pojedinca. Ali generalno, to bi moglo da se opiše kao nešto što „mozak ne može lako da reši koristeći ranije naučene rutine ili zadatke koji neprekidno menjaju ulove“, izjavio je Klod Mesi, profesor psihologije i neuronauke na Univeritetu Otava.
Takve aktivnosti mogu da budu učenje sviranja instrumenta ili povlačenje inovativnih poteza tokom intenzivnog igranja šaha.
„Kada vežbate da biste naučili nešto novo, vaš mozak se prilagođava povećanju prenosa energije u svim onim delovima koji se vežbama aktiviraju,“ rekao je Mesi.
„S vremenom, kako postajemo veštiji u obavljanju određenog zadatka, mozak više ne mora toliko naporno da radi, pa i manje troši energiju.“
PIŠEM PREVIŠE KOMENTARA
Dakle, previše razmišljam, jer niti jedem manje, niti obavljam bilo kakve redovne fizičke aktivnosti već godinama, a prestao sam da se debljam, možda zato što pišem previše komentara.