“Možda je zato ovde uvek rat. Previše smo gostoprimljivi“: Da li je Bosna zemlja iz bajke iako nosi ožiljke rata

Jednom davno, u jednoj dalekoj, dalekoj zemlji, izdizali su se smaragdni planinski vrhovi protkani kristalnim rekama, brda ukrašena selima od kamena i kanjoni s mostovima što gledaju u nebo. Ovo očaravajuće carstvo imalo je čak i očaravajuće ime: Bosna i Hercegovina.

Ali Bosna nije bajka: fasada zgrade samo nekoliko minuta udaljene od sarajevskog aerodroma išarana je plikovima. Na njoj zjapi rupa kao otvorena rana, a na zgradi pored osipaju se komadi gipsa, kao da joj ispadaju zubi. Ovi ožiljci su podsetnik na zlo koje se dogodilo ne nekada davno, već pre samo četvrt veka.

A ipak, u Bosni sam pronašla pejzaže nalik onima iz bajki, naglašene vitkim minaretima umesto krstova. U vreme kada Evropa s podozrenjem gleda na moju veru, došla sam u Bosnu da se susretnem sa domaćom muslimanskom zajednicom čija istorija seže 500 godina unazad, do srca Evrope.

Na Baščaršiji, staroj četvrti nalik lavirintu u srcu Sarajeva, tumarala sam uličicama iz 16. veka, pijacom iz doba Otomanskog carstva, kazandžije su lupale o kotlove na Kazandžiluku; štavljena koža nudila se u Saračima, a obućari su se sretali u Čizmedžiluku, uz istočnu stranu harema Gazi Husrev-begove džamije.

Ovih dana na tezgama se nude beskrajni redovi servisa za čaj, kožnih papuča i umetničkih drangulija.

Ono što mi je, međutim, zapalo za oko bile su alke na vratima izlivene u mesingu i srebru; zvekir je simbol ovog grada, omaž, kako mi je rečeno, gostoprimljivosti Bosanaca.

“Možda su ljudi ovde tako topli zbog islamskih korena“, kaže Rešad Strik, vlasnik lokala „Ministry of Ćejf“. “Možda je zato ovde uvek rat. Previše smo gostoprimljivi.“

© 2019 The New York Times

Ceo tekst pročitajte u novom broju Njujork tajmsa na srpskom jeziku, poklon svim čitaocima uz novi broj Nedeljnika koji je na kioscima od četvrtka, 13. juna.