Kosmička pravda postoji. Problem je u tome što nemamamo strpljenja da je sačekamo.

Kao iz vedra neba, na Istagram feed mi je početkom jula upala najava nastupa Sex Pistols i Frank Carter -a na  festivalu u Italiji u mestu koje ima 14.000 stanovnika i zove se Romano D’ezzelio u regiji Veneto. Prva pomisao mi je bila, kakav užas i tezga, sada kada su u se sudskom sporu oslobodili Lydonovih stega da ne mogu da koriste ime i muziku Sex Pistols-a. Prva pomisao mi je bila „super što ih nisam gledao ni na onim  turnejama pod nazivom „Filthy Lucre“ i što neću osakatiti svoj doživljaj najboljeg punk benda svih vremena koji je snimio najbolji punk album svih vremena „Never Mind The Bollocks“ koji je ujedno i jedan najboljih albuma ikada.

Sex Pistols su se okupili da bi odsvirali par dobrotvornih koncerata i prikupili novac za spas viktorijanske koncertne dvorane „London Bush Hall“ kapaciteta 500 gledalaca.

Mesec dana kasnije vođen nevidljivom silom planera životnih aktivnosti (supruga Irena prim. ur.) na telefon mi stiže lokacija gde ću provesti nekoliko dana tokom avgusta. Ispod slike vile iz osamnasetog veka nalazi se mapa sa tačnom lokacijom. Uslovni refleks povećava mapu na kojoj se pojavljuje i logotip AMA uokviren crvenom krugom. To mi se učini poznatim. Pritiskom kažiprsta na mapu otvara se informacija o AMA muzičkom festivalu, istom onom koji mi je mesec dana ranije slao na istagram informaciju da sviraju Seks Pistols. Ispostavlja se da je koncert na samo četrdset kilometara seoskih puteva od mesta na kome ću biti.

Pregledom vesti vezanih za Seks Pistols priča počinje da se sklapa. Naime, na inicijativu Paul Cook-a, stanovnika ShepperdsBush-a, Sex Pistols su se okupili da bi odsvirali par dobrotvornih koncerata i prikupili novac za spas viktorijanske koncertne dvorane „London Bush Hall“ kapaciteta 500 gledalaca. Obzirom da originalni pevač nije na raspolaganju na sugestiju sina Glen Matlock-a pozvan je Frank Carter pevač grupe Rattlesnakes. Repertoar je kompletan album NMTB, od počtka do kraja i nekoliko dodataka kao što su No Fun, obrada Stooges-a i Sattelite  b strana singla Hollidays in the Sun.

Prva dva koncerta su održana 13 i 14 avgusta i detaljnjim čitanjem britanskih mejnstrim i altenativnih portala koju su pisali o koncertu jasno je da stvar poprima ozbiljnu dimeziju. Naime svi prikazi su bili izuzetno pozitivni (4 ili 5 zvezdica) što je, uzimajuči u obzir oštrinu pera ostrvske muzičke kritike, počelo da izaziva uzbuđenje da ću vođen nevidljivom silom imati prilike da prisustvujem nečemu izuzetnom.

Festival je mali sa simpatičnom dozom provincijanog vašarišta gde osim izložbe loklanih rukotvorina i razmene ploča može da uživate i u pucanju vazdušnom puškom u konzerve Coca Cole i osvojite plišanog medveda. Publika je, što je  i očekivano, čudnovata ali sa primetnom količinom onih koji su uspeli na brzinu da organizuju i dođu da vide čudo neviđeno.

Bina je pristojne veličine na njoj su samo dva seta pojačala sa leve i desne strane baterije bubnejva na kojoj je ispisan akronim NMTB. U pozadini je veliki poster na kom su dva zvučnika u plamenu na kojima piše Nowhere i Boredom, likovna parafraza na poznati omot singla Pretty Vacant.

E sad, muzika !

Uvodni taktovi „Hollidays in the Sun“ energetski nivo podižu na višu ravan a kada Frenk Carter otvori usta i približi se mikrofonu shvatam da mi originalni pevač uopšte ne nedostaje.  Carter je glasom, pojavom, energijom  uklizao u pesme koje su njegovom interpretacijom dobile drugu boju ali nikalo nisu ugrozile paletu koja ih čini onako besprekornim već skoro pola veka. Sve one priče da ne znaju da sviraju pale su u vodu odmah nakon uvodnih taktova. Čvrstu i energetski napumpanu ritam sekciju prekrivaju precizni i melodični rifovi Steve Jonesa, gitariste jedinstvenog stila stila čiji zvuk niko nije uspeo da ponovi. Sve direktno iz pojačala! Negde na sredini koncerta tokom furioznog izvođenja Bodies , pevač skače u publiku i dobijamo pravi punk ugođaj koji kulminira fantastičnim Liar,kada se uz pomoć hiljada ruku vratio na binu. God Save theQueen i EMI privode koncert tački ključanja dok je Anarchy in the UK sačuvana za bis. Bend napušta binu a ja napunjen energijom odlazim da pucam u konzerve Coca Cole i osvajam plišaniog medveda. Šta čovek više da poželi?

Najzad smo, posle toliko godina dobili priliku da uronimo u muziku Seks Pistols-a, koja sada na sebi više nema nikakvih prilepaka skandala, prevara, i svog onog cirkusa koji je u vreme kada se dešavao bio veličanstven ali sada bi svakako bio višak. Ovog puta stvar je bila u pesmama i bendu koji je toliko dobar da može sebi da dozvoli da bez originalnog pevača i najistaknutijeg člana, ikone, ne poremeti čvrsto ukopane temelje. Ako niste bili u prilici da gledate Sex Pistols 1976 ili 1977 ovo je najbolji trenutak da to učinite.

Kosmička pravda postoji i ovom prilkom je učinila veliku uslugu muzici i nama koji u njoj uživamo, što je i njavažnije. Sve ostalo su đinđuve.

Seks Pistols i Frank Carter će krenuti na turneju. Sve ostalo je na vama.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.