Dr Dru Remzi je profesor psihijatrije na Univerzitetu Kolumbija koji bi vam za anksioznost i depresiju kao lek lako mogao prepisati – ostrige. Dr Remzi je autor nekoliko knjiga o povezanosti ishrane i mentalnog zdravlja, i obožava ostrige. Kaže da su bogate vitaminom B12 i dugim lancima masnih kiselina omega-3, čiji je nedostatak u organizmu dokazano povezan sa većim rizikom od samoubistva i depresije.
Dr Remzi je, zapravo, pionir nutricionističke psihijatrije koja se bavi uticajem ishrane na naše mentalno zdravlje, piše Njujork tajms.
Loša ishrana je, tvrdi Remzi, važan faktor u širenju epidemije depresije. Zato pored njega na terapijama sedi Samanta Elkrif, glavna kuvarica u jednom restoranu, a njih dvoje zajedno savetuju pacijenta na koji bi način trebalo da promeni ishranu kako bi poboljšao svoje mentalno zdravlje.
Ironija je, kaže Remzi, da su ljudi uglavnom pretovareni kalorijama, a da ipak ne unesu dovoljno mikronutrijenata koji su potrebni našem mozgu.
Psihijatri poput Remzija leče svoje pacijente na konvencionalan način – prepisuju antidepresive i druge lekove, kada je to neophodno, razgovaraju sa pacijentima i primenjuju sve tradicionalne oblike lečenja, ali uz to tvrde da sveža hrana puna hranljivih materija može biti veoma moćan dodatak mešavini dostupnih načina lečenja.
Ljudi ishranu menjaju kada žele da koriguju telesnu težinu, snize krvi pritisak ili smanje holesterol, ali je veoma mali broj onih koji obraćaju pažnju na potrebe najkompleksnijeg organa u ljudskom telu kojem je potrebno i najviše energije – mozga.
Istraživanja o uticaju ishrane na mentalno funkcionisanje još uvek su relativno nova, ali je istraživanje objavljeno u jednom američkom žurnalu 2016. godine u kojem je učestvovalo 12.000 Australijanaca pokazalo da su oni ispitanici koji su povećali unos voća i povrća prijavili bolje raspoloženje i veći nivo zadovoljstva životom od onih koji nisu menjali ishranu.
Ističe se da je ključ u tome da se voće i povrće konzumiraju sveži, zato što je veliki deo hranljivih materija u njima razgradiv u toploti, odnosno nestaje kada se namirnice termički obrade.
Zdrava crevna flora, odnosno mikrobiom, može imati ogromnu ulogu u lučenju serotonina koji reguliše raspoloženje, pokazala su istraživanja.
Ne postoji, naravno, ishrana koja bi odgovarala svima, ali se opšte smernice odnose na to da se smanji unos obrađene hrane, mesa i mlečnih proizvoda, a da se poveća unos ribe, povrća i celih zrna žitarica.
Sa Harvarda upozoravaju da rešenje nije ni odreći se mesa u potpunosti. Neka istraživanja su pokazala da kod vegetarijanca i vegana postoji veći rizik za oboljevanje od depresije i poremećaja ishrane nego kod onih koji se raznovrsno hrane, a da su njima, takođe, često potrebni suplementi u ishrani kako bi nadoknadili vitamine i minerale.
Tagovi
