Može li LSD stvarno da leči: Psihodelični trip za psihijatriju

Prošle su četiri duge i čudne decenije otkada je Rik Doblin, pionir istraživanja psihodeličnih supstanci, prvi put na koledžu probao esid i odlučio da svoj život posveti isceliteljskim moćima supstanci koje menjaju svest.

Čak i kada su kampanje protiv droge uspevale da kriminalizuju ekstazi, LSD i magične pečurke, a istraživači sa ovog polja se povlačili, Doblin je nastavljao svoje donkihotsko putešestvije.

Njegova misija da psihodelične supstance budu prihvaćene u mejnstrim diskursu znatno je napredovala prošlog meseca kada je magazin “Nature Medicine” objavio rezultate njegovog laboratorijskog istraživanja o MDMA, klupskoj drogi poznatoj kao ekstazi ili moli. Ovo istraživanje – prvi put sprovedena Faza 3 kliničkog istraživanja sa terapijom uz pomoć psihodeličnih supstanci – ustanovilo je da MDMA uz psihoterapiju donosi značajno olakšanje pacijentima sa teškim oblicima posttraumatskog stresnog poremećaja.

Doblinovi rezultati, objavljeni svega nekoliko nedelja pošto je “New England Journal of Medicine” istakao benefite lečenja depresije psilocibinom, psihoaktivnom supstancom iz magičnih pečuraka, uzbudili su naučnike, psihoterapeute i preduzetnike na polju psihodelične medicine koje se neprekidno širi. Oni navode da je pitanje trenutka kada će američka Administracija za hranu i lekove (FDA) odobriti upotrebu psihodeličnih supstanci u terapeutske svrhe – MDMA možda već 2023. godine, a u narednih godinu ili dve i psilocibin.

Posle decenija demonizacije i kriminalizacije, psihodelici su na ivici da uđu u mejnstrim psihijatriju i tako unesu ozbiljne i kompleksne promene u polje na kojem odavno nisu zabeležena značajna farmakološka dostignuća.

“Nekim danima se probudim i ne mogu da verujem koliko smo daleko stigli”, navodi Doblin (67), koji se sada nalazi na čelu Multidisciplinarnog udruženja za istraživanje psihodelika, istraživačkog i lobističkog carstva vrednog više miliona dolara što zapošljava 130 neuropsihijatara, farmaceuta i pravnih savetnika koji polažu temelje za revoluciju psihodelika.

Najbolji američki univerziteti utrkuju se da formiraju centre za istraživanje psihodelika, a investitori već ulažu milione dolara u startapove. U saveznim državama i američkim gradovima polako se popuštaju restrikcije.

“Događaju se tektonske promene u pogledu na ono što se donedavno smatralo perifernom naukom”, ističe Majkl Polan čiji je bestseler o psihodelicima objavljen 2018. pod imenom “Kako da promenite svoj um” doprineo destigmatizaciji droga. “S obzirom na krizu mentalnog zdravlja u ovoj zemlji, radoznalost o psihodelicima raste, kao i nada da će doći do priznanja da su nam potrebni novi terapeutski instrumenti.” Pitanje je za mnoge koliko daleko – ali i koliko brzo – klatno može da ide. Brojna istraživanja pokazala su da klasični psihodelici poput LSD-a i psilocibina ne izazivaju zavisnost ili štetne posledice po organe, čak ni u visokim dozama. A nasuprot popularnom mišljenju, ekstazi ne ostavlja rupe u mozgu, kažu istraživanja, niti loš trip dovodi do oštećenja hromozoma.

Ipak, većina naučnika je saglasna da je potrebno obaviti dodatna istraživanja o drugim potencijalnim nusefektima – kako bi ova droga, na primer, uticala na pacijente sa srčanim problemima. Premda je stalno gomilanje ohrabrujućih podataka omekšalo skepsu istaknutih naučnika, neki istraživači upozoravaju na opasnost od dugoročnog korišćenja psihodelika bez stručnog nadzora. Iako su “loši tripovi” retkost, postoje anegdotalni izveštaji o uzrokovanju psihoze kod pacijenata sa mentalnim poremećajima.

Dr Majkl P. Bogenšuc, profesor psihijatrije koji se nalazi na čelu Centra za psihodeličnu medicinu u okviru Njujorškog univerziteta, navodi da je većina kliničkih istraživanja dosad sprovođena sa relativno malim brojem pacijenata koji su vrlo pažljivo odabirani tako da se isključe pacijenti sa šizofrenijom ili drugim ozbiljnim mentalnim problemima. Zato je teško proceniti da li postoje potencijalno opasni efekti ako supstancu uzimaju milioni ljudi bez stručnog nadzora. “Želim samo da podstaknem ljude da ne žure pre nego što svi podaci budu dostupni”, naveo je dr Bogenšuc.

Trka za investicije Dr Doblin se dobro seća vremena kada je bilo praktično nemoguće dobiti sredstva za istraživanje, ali MAPS na čijem se čelu sada nalazi prikupio je 44 miliona dolara u protekle dve godine. Među institucijama koje su nedavno oformile divizije za istraživanja na ovom polju ili to imaju u planu nalaze se Univerzitet Džons Hopkins u Merilendu, Jejl, Berkli, Univerzitet u Kaliforniji i Bolnica Maunt Sinaj u Njujorku. Niklo je desetine startapova, a oni koji su izašli na tržište sada kolektivno vrede više od dve milijarde dolara. Mlada kanadska kompanija Field Trip Health koja trguje na Njujorškoj berzi, prikupila je 150 miliona dolara za finansiranje desetina ketamin klinika u Severnoj Americi. Kompanija Compass Pathways skupila je 240 miliona, a trenutno sprovodi 22 klinička istraživanja u više od deset zemalja o efektima psilocibina u lečenju depresije otporne na druge vidove terapije. Investitori su izvesno podstaknuti i izmenama regulative na ovom polju inspirisanim delom i legalizacijom marihuane.

Oregon je prošle godine postao prva savezna država koja je legalizovala upotrebu psilocibina u terapeutske svrhe. Dekriminalizacija je sprovedena u Denveru, Ouklandu i Vašingtonu, a još nekoliko saveznih država priprema slične zakonske izmene. Iako ove supstance savezni američki zakon i dalje tretira kao ilegalne, Ministarstvo pravde zauzima ležerniji pristup u primeni zakona.

Čak su i neki republikanci – koji se tradicionalno protive liberalizaciji na ovom polju – počeli da popuštaju. Bivši guverner Teksasa Rik Peri je u aprilu govorio o visokoj stopi samoubistava među ratnim veteranima i pozvao zakonodavce da podrže demokratski predlog zakona koji bi omogućio studiju o efektima psilocibina na pacijente sa posttraumatskim stresnim poremećajem.

Decenije u divljini Mnogo pre nego što je Nensi Regan upozorila Amerikance da kažu ne drogama, a predsednik Ričard Nikson navodno Timotija Lirija proglasio “najopasnijim čovekom u Americi”, istraživači poput Vilijama A. Ričardsa koristili su psihodelike da pomognu alkoholičarima u odvikavanju i pacijentima obolelim od raka da se lakše nose sa anksioznošću. Ove supstance su tada bile legalne, a dr Ričards, tada psiholog u Psihijatrijskom centru za istraživanja u Merilendu, bio je jedan od brojnih naučnika koji su proučavali terapeutsku moć enteogena, klase psihoaktivnih supstanci koju su ljudi koristili milenijumima.

Većina prvih volontera je psihodelične sesije opisivala kao najvažnija i najznačajnija iskustva koja su ikada doživeli, ali kada je ove supstance šezdesetih prigrlio kontrakulturni pokret, američki politički establišment je odmah reagovao sa uzbunom. Do trenutka kada je MDMA 1985. i zvanično zabranjen, sredstava za finansiranje ovakvih istraživanja već uveliko nije bilo.

“Naučili smo toliko toga, a onda se sve završilo”, kaže dr Ričards (80), sada istraživač na Univerzitetu Džons Hopkins. Centar za istraživanje psihodelika i svesti na Univerzitetu Džons Hopkins, osnovan pre dve godine, sada se bavi proučavanjem uloge psilocibina u prestanku pušenja i lečenju depresije povezane sa Alchajmerovom bolešću. “Moramo da budemo pažljivi i ne obećavamo previše, ali ovo su neverovatno zanimljive supstance koje se mogu koristiti u brojne svrhe”, naveo je Roland R. Grifits, direktor centra. Iako se u istraživanjima i dalje nastoji da se razumeju kognitivni i terapeutski mehanizmi psihodelika, zaključak je da psilocibin, DMT i druge psihoaktivne hemikalije mogu pomoći ljudima da osećaju više tolerancije, razumevanja i empatije. Ove supstance takođe indukuju neuroplastičnost, sposobnost mozga da menja i reorganizuje obrasce misli i tako ljudima sa psihološkim poremećajima omogući da pronađu nove načine za procesuiranje anksioznosti, depresije i duboko ukorenjenih trauma.

“One pomažu ljudima koji su izgubili nit života”, kaže dr Doblin.