Masud Pezeškijan je novi reformistički predsednik Irana i čovek zbog kojeg Iranci, godinama opterećeni zapadnim sankcijama i situacijama u zemlji, ovog jutra slave na ulicama Teherana.
Tokom predizborne kampanje se znalo šta on nudi – prevazilaženje barijere sa Zapadom, koja toliko šteti ekonomiji zemlje, i sprovođenje zakona o obaveznim maramama.
Međutim, zbog intenzivnog pozivanja vrhovnog vođe Alija Hammeija na glasanje i duboko apatičnog društva, nije se verovalo da ovaj reformista, inače kardiohirurg i dugogodišnji poslanik može da osvoji dovoljan broj glasova i nadmaši tvrdolinijaša Saida Džalilija.
Iranska vlada ostaje tvrdolinijaška, što je znao i sam Pezeškijan, kada je u jeku predizborne kampanje rekao da „u svim odlukama poštuje krajnje mišljenje vrhovnog vođe, ali da se u nekima njihovi stavovi razilaze“.
Međutim, iako vrhovni vođa donosi krajnje odluke o svemu, novi predsednik bi mogao da preokrene politiku prema Zapadu.
Iran je u aprilu pokrenuo svoj prvi direktan napad na Izrael, a militantne grupe koje Teheran naoružava u regionu – poput libanskog Hezbolaha i jemenskih Huti pobunjenika – angažovane su u borbama od početka, piše Gardijan.
Iran obogaćuje uranijum na visokim nivoima i ima zalihe dovoljno velike da napravi nekoliko nuklearnih oružja.
Tokom kampanje se takođe više puta pokretalo pitanje šta bi se desilo ako bi Donald Tramp pobedio na novembarskim izborima u Sjedinjenim Državama. Tramp je povukao Ameriku iz iranskog nuklearnog sporazuma 2018, a ova zemlja je vodila indirektne razgovore sa administracijom Džoa Bajdena, iako ne postoji jasan pomak ka ograničavanju nuklearnog programa Teherana u zamenu za ukidanje ekonomskih sankcija.