Prva od dve debate kandidata za demokratsku nominaciju na predsedničkim izborima u SAD 2020. godine, izbacila je na površinu najvažnije pitanje sa kojim će se partija i njene pristalice suočiti: da li je u borbi protiv Donalda Trampa potrebno izabrati progresivnog kandidata sa ambicijama da unese promene u brobi protiv klimatskih promena, uvođenja zdravstvene zaštite „za sve“ ili će bolje proći neko ko važi za umerenog kandidata bližeg političkom centru.
Kako analizira LA Tajms, debata je obelodanila ogromne podele unutar stranke, kako ideološke tako i one vezane za konkretne politike i strateške pristupe u samoj kampanji.
Progresivni demokratski kandidati, Berni Sanders i Elizabet Voren, suočili su se sa oštrom kritikom da previše „naginju u levo“. Njihovi umereni politički rivali unutar stranke potenciraju to da su im agende isuviše rizične da bi uspele da uklone Trampa sa mesta predsednika SAD.
Manje poznati kandidati, kao na primer Džon Hikenluper, Ejmi Klobučar i Džon Dilejni, bili su neka vrsta „proksi servera“ za stavove Džoa Bajdena, trenutno najpopularnijeg demokratskog kandidata koji će učestvovati u drugom krugu debate (sreda uveče po lokalnom vremenu). Oni su deleći njegove stavove i napadajući progresivne agende Sandersa i Vorenove vezane za zdravstvo, očuvanje životne sredine, besplatno visoko oberazovanje, imigraciju i ekonomiju.
Prema nekim analiziama, pristup im je bio agresivniji nego Bajdenov, u tome što su ove progresivne politike ocenili kao nerealne, politički rizične i nalik mnogim prethodnim katastrofama koje su liberalni kandidati proživeli (poput Mekgoverna 1972. godine, Mondejla 1984, ili Dukakisa četiri godine kasnije).
„Vorenova i Sanders propagiraju lošu politiku i nemoguća obećanja“, kritikovao je bivši kongresmen Džon Dilejni.
„Nije mi jasno zašto bi u predsedničku trku ušao neko ko govori samo o tome šta ne možemo da uradimo i za šta se nećemo boriti“, odgovorila je Vorenova.
U sličnom tonu, Sanders je rekao da je već umoran od straha od velikih ideja u Demokratskoj partiji.
Ključno pitanje koje se posle debate nameće jeste da li su Amerikanci spremni za političke i socijalne reforme koje najprogresivniji demokratski kandidati nude i obećavaju, navodi CNN.
„Razumem. Mnogo toga je na kocki i ljudi su uplašeni. Ali ne možemo izabrati kandidata u kojeg ne verujemo samo zato što se plašimo da uradimo bilo šta drugo“, rekao je Sanders.
Takođe je ukazano i na to kako je Hilari Klinton izgubila „bele glasače iz radničke klase“, a centristi tvrde da bi demokrate morale da oblikuju kampanju na način na koji bi privukao upravo ovo glasačko telo.
Podaci dobijeni iz anketa doduše potvrđuju kritiku centrista. Istraživanje obavljeno ranije ove godine pokazuje da 41 odsto Amerikanaca smatra Demokratsku stranku ekstremnom, piše LA Tajms.
Vorenova i Sanders, iako rivali u levom krilu demokratske stranke, udružili su snage u odbrani ovih „ekstremnih“ politika, prenosi Gardijan.
Oni su upozorili da jedna umerena kampanja može jako lako propasti u mobilisanju glasača potrebnih da se Tramp pobedi, kao i da one neuspevaju da se suoče sa političko ekonomskim kontekstom koji je omogućio Trampu da pobedi 2016.
Zajedničkim snagama došli su do zaključka da će izbori 2020. biti više od proste pobede Trampa. Oni su mišljenja da će glasači pre odgovoriti na kandidate koji su spremni da obećaju nešto više od Amerike bez Trampa.
Tagovi
