Može li se koronavirusom zaraziti dvaput: Stručnjaci kažu da je tako nešto „malo verovatno“

Kada je doktor iz Nju Džerzija tvrdio da je nekoliko pacijenata koji su preležali koronavirus ponovo zaraženo, kolege su bile neprijatno iznenađene. Jednako neprijatno se osećala i majka iz Los Anđeles koja je reinficirana samo nekoliko nedelja nakon oporavka, a dok su iz raznih krajeva sveta pristizale izjave lekara da je „ponovna zaraza koronaviursom realnost, te da je pritom drugi slučaj infekcije teži“, mnogi su već bili zabrinuti.

Ovakve vesti, kao i one da kolektivni imunitet u slučaju koronavirusa ostaje nedostižan cilj, probudili su najdublje strepnje ljudi da će biti podložni koronavirusu iznova i iznova, osećajući se bolesnijim svakom novom zarazom.

Međutim, desetak stručnjaka koji rade na proučavanju raznih virusa smatraju da su vesti o reinfekciji koronavirusom – pogotovo onih sa težom kliničkom slikom – bez utemeljenih dokaza, prenosi Njujork tajms.

„Nisamo čuo za slučaj gde je tako nešto zaista i nedvosmisleno dokazano“, rekao je epidemiolog Škole javnog zdravalja Harvard Univerzita dr Mark Lipstik.

Ostali stručnjaci takođe smatraju da se „koronavirus, na osnovu sedmomesečnog iskustva, ponaša kao i većina drugih virusa“, naglašavajući pritom da se „imunitet stada može postići vakcinacijom“.

Oni navode da postoji mogućnost ponovne zaraze koronavirusom, ali da je mala verovatnoća da će se to dogoditi u kratkom vremenskom razmaku između dve infekcije, kao i da će tom prilikom pacijenti razviti težu kliničku sliku.

Verovatnije je, kako kažu, da je u pitanju zaostali tok infekcije, koji se ispoljava nakon mesec dana od početnih simptoma.

„Ljudi inficirani koronavirusom obično proizvode imunološke odgovore – antitela. Nekoliko naučnih timova je do sada izvestilo da nivoi antitela opadaju nakon dva do tri meseca. Međutim, pad antitela nakon prestanka akutne infekcije je sasvim normalna pojava“, rekao je imunolog i profesor na Harvardu dr Majkl Mina.

„Nisu mi jasni lekari koji bespotrebno šire paniku. To je tako loše, u pitanju je senzacionalistički mamac“, dodao je dr Mina.

Takođe, antitela nisu jedini oblik zaštite od patogena. Koronavirus izaziva snažnu odbrambrenu reakciju imunih ćelija – takozvanih T-ćelija – koje mogu ubiti virus, multiplikujući se za naredne „borbe“. Manje je poznato koliko dugo takve ćelije mogu da opstanu, ali se zna da mogu pomoći organizmu u borbi protiv koronavirusa.

„Ako se one održe u plućima i disajnim putevima, moje mišljenje je da mogu odraditi prilično dobar deo posla u zaustavljanju širenja infekcije“, rekla je imunološkinja i profesorka sa Jejla dr Akiko Ivasaki.

Ipak, medicinska sestra iz Bostona Megan Kent je bila reinficirana u kratkom vremenskom periodu, opisujući da joj je drugi put zdravstvno stanje bilo mnogo gore.

„Osećala sam se kao da me je udario kamion. Preležala sam mononukleozu ranije, i druga infekcija je izgledala upravo tako. Spavala sam po ceo dan, bila sam preumorna, bez snage…“

Dekan Nacionalne škole za tropsku medicinu na Medicinskom fakultetu Bejlor dr Piter Hotez smatra da je pomenuti slučaj „izuzetak od pravila“.

„Ne mogu da tvrdim da je tako, ali prema onome što sam do sada imao prilike da vidim, reč je o nekoj vrsti medicinskih fenomena“, rekao je dr Hotez.

„Pacijentkinja se možda nije u potpunosti oporavila od prve infekcije, možda je deo virusa ostao u telu, ili se izlučio u određene delove tela, kao kod ebole“, dodao je dr Hotez.

Većina ljudi koji su izloženi koronavirusu stvaraju antitela koja uništavaju virus. Što su jači simptomi bolesti, jača je i rekacija organizma. Činjenica je da mali broj zaraženih ne proizvodi antitela, ali je to slučaj i kod ostalih virusa.

U svetlu nedavnih istraživanja o navodnom opadanju nivoa antitela vremenom, zabrinutost zbog potencijalne ponovne zaraze koronavirusom je sve veća, prenosi Njujork tajms.

Jedna naučna studija u junu je otkrila da antitela zaraženih opadaju do neprepoznatljivost nakon samo tri meseca kod čak 40 odsto asimptomatskih slučajeva.

Druga studija – koja još uvek nije objavljena u naučnim časopisima pod recenzijom – pokazala je da su neutralizovana antitela, moćna podvrsta koja može da zaustavi inficiranje ćelija, naglo opala u roku od mesec dana.

„To je veliki pad i zaista neverovatno deprimirajuće“, rekao je virusolog Kraljevskog koledža u Londonu dr Majkl Malim.

Međutim, naučna studija sprovedena nad skoro 20.000 ispitanika, koja je objavljena 17. jula na onlajn mreži „MedRxiv“, donosi drugačije rezultate. Naime, anlize istraživanja su pokazale da je velika većina zaraženih razvila ogromnu količinu natitela. Autori studije su zaključili da „nivo antitela nakon prestanka infekcije na početku opada, ali da ubrzo dolazi do stabilizacije“.

Dr Majkl Mina sa Univerziteta u Harvardu naglašava da, „sa biološkog stanovišta, ovo nije ništa iznenađujuće“.

„U pitanju je poznata dinamika razvijanja antitela posle infekcije. Ona se u početku razvijaju veoma brzo, a zatim dolazi do opadanja. Kada je osoba inficirana, prve ćelije – plazmablasti – luče antitela i spremaju odgovor organizma na infekciju. One se eksponencijalno šire i do broja od milion ćelija. Međutim, telo ne može da podrži tolike nivoe. Kada infekcija nestane, mali deo ćelija ulazi u koštanu srž kako bi se stvorila dugoročna memorija imuniteta, a sve kako bi dolazilo do brže proizvodnje antitela u svakoj narednoj borbi organizma protiv istog virusa. Ostatak plazmablasti odumire“, rekao je dr Mina.

„Kod dece, svaka naredna izloženost virusu – ili vakcini – jača imunitet sve dok, u odrasloj dobi, odgovor na antitela ne bude dovoljno jak i stabilan“, dodao je dr Mina.

I dok istraživanja antitela privlače svu pažnju, jer ih je lako otkriti i proučiti, memorijske T-ćelije i B-ćelije takođe snažno doprinose u borbi protiv bilo kog patogena.

Recimo, jedna naučna studija je uključivala tri različite grupe izložene virusima. U prvoj grupi, svaka od 36 osoba izloženih Sars-Cov-2 je imala T-ćelije. U drugoj, 23 osobe izložene virus SARS iz 2003. godine su imale ove ćelije, kao i 37 ispitanika iz treće grupe, koji nikada nisu bili izloženi nijednom od ova dva patogena.

„Čini nam se da nivo opšteg imuniteta protiv Sars-Cov-2 postoji među populacijom“, rekao je virusolog Medicinske škole „Djuk NUS“ u Singapuru dr Antonio Bertoleti.

„Imunost je, možda, podstaknuta prethodnim izlaganjem koronavirusima koji izazivaju česte prehlade. T-ćelije, verovatno, ne sprečavaju infekciju, ali mogu da priguše bolest. Zato imamo slučajeve infekcije COVID-19 sa blagim ili nikakvim simptomima. I zato je imunitet ćelija i antitela podjednako važan“, dodao je dr Bertoleti.

Klinička ispitivanja vakcina takođe mogu pružiti više informacija o prirodi imuniteta na novi koronavirus i dati odgovor na pitanje koji nivo antitela je potreban za blokiranje ponovne infekcije. Recimo, studija sprovedena na devet makaki majmuna je pokazala da je imuni odgovor na infekciju bio dovoljno jak da spreči novu zarazu.

Naučnici i dalje prate zaražene majmune kako bi utvrdili koliko dugo traje ta zaštita.

„Ipak, studije izdržljivosti imuniteta iziskuju određeno vreme“, rekao je virusolog i autor studije dr Den Baruh.

Takođe, on i ostali sagovornici odbacili su bojazan da imunitet stada nikada neće biti dostignut.

Dr Sad Omer, direktor Jejlovog Instituta za globalno zdravlje, kaže da „Mi sve vreme postižemo imunitet stada pomoću manje ili više savršenih vakcina“.

„Veoma je retko da u stvarnosti postoje vakcine koje su efikasne 100 odsto“, rekao je dr Omer.

Naposletku, stručnjaci smatraju da reinfekcije drugim patogenima, uključujući i grip, postoje. Međutim, oni naglašavaju da su ti slučajevi izuzeci, kao i da novi koronavirus – u tom kontekstu – neće biti ništa drugačiji.

„Rekla bih da je ponovna infekcija moguća, ali da je malo verovatna. Međutim, ono što je trenutno upadljivo je da, čak i tako retki slučajevi, jesu zabrinjavajući u situaciji kada je ogroman broj ljudi zaražen“, rekla je dr Angela Rasmusen, virusolog sa Univerziteta Kolumbija u Njujorku.