Ubrzanje klimatskih promena opredelilo je svet ka ugljeničnoj neutralnosti. Evropa se zalaže za drastične promene u sektoru energetike, uz postepeno nestajanje fosilnih goriva, ubrzani razvoj i uvođenje obnovljivih izvora energije (OIE) i vodonika, viši nivo energetske efikasnosti, još neizvesnu sudbinu nuklearne energije, ali i masovnu elektrifikaciju sektora krajnje potrošnje, prvenstveno u oblasti električnih vozila (EV), koja bi trebalo da čine 80% svih drumskih vozila do 2050.
Prema Međunarodnoj agenciji za OIE predviđeno je da oni čine 90% energetskog miksa do 2050, što zahteva povećanje kapaciteta sa 2800 GW u 2020. na 27.700 GW 2050. godine. Predviđa se da će broj EV porasti sa 3,4 miliona u 2020. do 150 miliona u 2050.
To bi dovelo do utrostručenja potražnje za električnom energijom u naredne tri decenije, pa raste zabrinutost zbog dostupnosti i pristupačnosti minerala i metala potrebnih za sprovođenje ove tranzicije. EU i SAD prepoznaju 30, tj. 35 kritičnih sirovina, ali, nikl, bakar, litijum i retki zemni metali privlače posebnu pažnju zbog svoje važnosti i izazova u obezbeđivanju dovoljnih količina i postali su obavezan deo planova energetske tranzicije svake zemlje, zato što:
– Eksploatacija nije jednostavna
– Samo nekoliko zemalja ima depozite
– Ne postoje direktne zamene za njih
– Samo male količine materijala se koriste u krajnjoj upotrebi, što ih čini teškim za ponovno iskorišćenje.
Povećanje ponude je često onemogućeno velikim fluktuacijama cena usled neuravnotežene ponude i potražnje. Na primer, cena litijuma je u stalnom porastu od početka 2021. godine sa rekordom 14. 11. 2022. od 85.000 USD/t i trenutnom cenom 69.000 USD/t.
EK je pokrenula svoj Akcioni plan za kritične sirovine, kao i druge projekte koji bi mogli da budu operativni do 2025, uključujući Horizont Evrope za podršku istraživanjima i inovacijama, i razvoj međunarodnih partnerstava, kako bi se obezbedilo snabdevanje kritičnim materijalima kojih nema u EU. Obuhvataju razvoj novih rudarskih tehnologija, proširenje domaćih izvora kritičnih materijala, poboljšanje efikasnosti materijala i obrade, ubrzanje inovacija proizvoda i pronalaženje alternativnih materijala, razvoj tehnologija reciklaže i poboljšanje održivosti rudarskih i prerađivačkih operacija.
Formirane su nacionalne organizacije za analizu lanaca snabdevanja i razvoja ekonomski i ekološki prihvatljivih procesa proizvodnje i reciklaže (npr. Institut za kritične materijale u SAD, Nemački Rohstoffagentur, Geoscience, Australiji, Geološki zavod Kanade), i državni programi finansiranja (npr. IRA u SAD od 369 milijardi USD i EU industrijski plan u okviru Zelenog dogovora sa 250 milijardi evra).
Pojedine države, poput Finske, Britanije, Portugalije, Nemačke i Francuske, ubrzano razvijaju projekte eksploatacije pojedinih sirovina, npr. litijuma, u cilju sticanja strateške i ekonomske prednosti i dobiti. Naravno, kompanije igraju ključnu ulogu, pa deset najvećih proizvođača automobila planira da potroši 1,2 milijarde USD do 2030. za razvoj EV, baterija i materijala. Sve će to dovesti do novih projekata, pa je ključno da se sve aktivnosti tokom celokupnog lanca snabdevanja posvete održivoj eksploataciji, sigurnim uslovima rada, lokalnom ekonomskom razvoju, poštovanju kulturnog i prirodnog nasleđa.
Proizvođači originalne opreme (OEM) kao krajnji korisnici postavljaju sve više standarde u održivoj eksploataciji i zaštiti životne sredine, te ova pitanja neće ni biti samo stvar dobre volje rudarskih i prerađivačkih kompanija i državnih propisa i kontrola, već mnogih organizacija kao što je Inicijativa za obezbeđivanje održivog rudarstva (IRMA, https://www.electrive.com/2020/11/12/mercedes-to-source-cobalt-and-lithium-with-standard-for-responsible-mining/). Srbija je potencijalno u mogućnosti da postane deo industrijske revolucije Evrope, ali mnoga dešavanja oko projekta Jadar prete da umesto toga ostane na margini uspeha. Potencijali Srbije u pogledu proizvodnje baterija i električnih vozila su značajni usled:
– Sopstvenog jedinstvenog nalazišta visoko kvalitetnog litijuma
– Bogate tradicije u oblasti rudarstva i industrijske prerade
– Kvalitetnih stručnjaka i istraživača
– Industrijskih zona koje mogu da podrže razvoj povezanih industrija
– Blizine najvećih OEM