Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski još jednom je zazvonio na sva zvona iznevši sumnje da Rusija planira “simulaciju napada” na najveću evropsku nuklearnu elektranu Zaporožje, tvrdeći da su na nju ruske vojne trupe u toj oblasti već postavile „objekte“ nalik eksplozivima.
Ranije ovog utorka, Zelenski je francuskom predsedniku Emanuelu Makronu spomenuo opasne provokacije koje dolaze sa ruske strane u oblasti Zaporožja. On i Makron su se složili da održe situaciju pod maksimalnom kontrolom zajedno sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju. Šta god to značilo.
Međunarodna agencija je u sredu saopštila da nisu primećena nikakve eksplozivne naprave na postrojenju nuklearne elektrane, ali će za potpunu sigurnost morati da obave dodatna istraživanja.
„Konkretno – pristup reaktorima 3 i 4 je ključan, kao i pristup delovima gde se nalaze turbina i rashladni sistemi“, saopštili su iz agencije, objasnivši da je šef ukrajinske vojne inteligencije Budanov izrazio da se eksplozivi nalaze na ovim jedinicama.
Međutim, za sada sve ostaje bez konkretnih dokaza na tome šta je ko rekao i kazao dok svet uznemirava činjenica da se svetski lideri olako igraju nuklearnim igračkama i da se ova partija šaha pretvorila u sveopšte ludilo.
Jer šta će se tačno desiti ako se Zaporožje vine u vazduh?
Repriza Černobilja ili Fukušime
U tom slučaju, Zaporožje svakako ne može biti Černobilj 2.0 – reaktori elektrane su ohlađeni. Černobilj je imao grafitni moderator, a zgrada u kojoj se nalazio nije bila od jakog armiranog betona kao u Zaporožju. Reaktori Zaporožja imaju tvrdo oksidno gorivo obloženo metalom i nalaze se unutar posude od nerđajućeg čelika. Černobilj nije imao takvu konstrukciju. Ukoliko bi se desila eksplozija otvorio bi se hladan reaktor, istrošeno gorivo bi se izložilo vazduhu, ali proširila bi se značajna količina radijacije koja bi u zoni zračenja značajno povećala šanse za razvoj kancerogenih oboljenja u narednih 40 godina, kažu stručnjaci.
Stručnjaci takođe veruju da bi scenario bio sličan Fukušimi u Japanu, kada su 2011. zemljotres i cunami prekinuli sekvencu hlađenja tri reaktora, što je rezultiralo topljenjem jezgra koje je oslobodilo radijaciju.
Iako ne bi bilo razaranja černobiljskih razmera, da li bilo šta uopšte može biti uteha u opasnosti od nuklearne katastrofe? Uplašeni stanovnici naselja u blizini Zaporožja spremaju se za najgori scenario, ali za Zelenskog taj se scenario odigrao još kada je Rusija ovu elektranu okupirala septembra 2022. godine.
Svet vidi…
Zaporožje je najveća nuklearna elektrana u Evropi – leži duž obala reke Dnjepar, pored grada Enerhodara. Iako su je tada Rusi okupirali, njome upravlja uglavnom ukrajinsko osoblje, koje je u početku bilo prinuđeno da radi pod puškom ruskih trupa, kako kaže Petro Kotin, šef ukrajinske nuklearne elektrane Energoatom.
Kada je rat počeo 24. februara 2022. godine, jedna od šest reaktorskih jedinica elektrane zatvorena je radi održavanja. Nakon što su ruske snage preuzele kontrolu nad fabrikom, ukrajinski radnici su zatvorili preostale jedinice. Ali borbe su nastavile da besne oko elektrane prošlog leta, uz veliku uzbunu Međunarodne agencije za atomsku energiju.
„Svet vidi… da je jedini izvor opasnosti za nuklearnu elektranu Zaporožje Rusija i niko drugi“, rekao je Zelenski.
Kuda vetrovi duvaju i zašto?
Međutim, kakve bi koristi Rusija imala od toga da elektranu digne u vazduh?
Odgovor ostaje nejasan.
Vetrovi duvaju sa istoka i Rusi bi takođe osetili posledice. Pored toga što od toga nema nikakvih vojnih strateških dobitaka, bio bi to i diplomatski promašaj. Fajnenšel tajms je objavio da je kineski predsednik Si Đinping lično upozorio Putina da ne koristi nuklearno oružje u Ukrajini, prema zapadnim i kineskim zvaničnicima. Kremlj je demantovao izveštaj, nazvavši ga „fikcijom“. Kontinuirane nuklearne pretnje Rusije nanose štetu reputaciji njenih navodnih saveznika – niko ne želi da bude prijatelj sa tipom koji je u vazduh digao nuklearnu elektranu.
Kako su Indija i Pakistan tu situaciju rešili uprkos tome što su decenijama bili u sukobu? Složili su se 1988. da isključe nuklearna postrojenja iz svojih zona sukoba prepoznavši rizik koji takvi napadi predstavljaju. Oni su svake godine od 1992. razmenjivali spisak svojih nuklearnih objekata kako bi izbegli bilo kakve nesreće.
Izgleda da su Rusija i Ukrajina malo veće svađalice.
Tagovi
