Mračan i satiričan narativ, začin je koji koristi svaki ruski opozicionar. Novinarka magazina The Atlantic, Ana Notsova iz Moskve, piše da su svi političari, koje je upoznala pre nego što se iz Rusije odselila 2022. godine, voleli da daju šaljive izjave medijima, ali i da upućuju direktne kritike sudijama.
Boris Nemcov koji je inače više puta hapšen, smejao se Putinovoj vladi, i govorio da je to „gangsterska i apsurdna država“. On je nekoliko puta ispričao priču kako su Putinovi saradnici poslali prostitutku u hotel gde je on bio za vreme odmora, kako bi mu namestili aferu.
Nemcov je zatim 2015. upucan s leđa, na mostu u blizini Kremlja, a njegovi saradnici smatraju da sebi na leđima nacrtao metu tako što je ismevao Putina.
„Kada sam u petak čula vest o smrti Alekseja Navaljnog, na društvenim mrežama sam objavila njegovu sliku sa Nemcovim. Obojica su, velikih, blistavih osmeha, stajali ispred postera koji je reklamirao protest opozicije“, piše Notsova.
Slika je lepa, ali i hrabra. Navaljni je, piše ona dalje, na jedno od svojih ročišta poneo papir za natpisom: „Ne plašim se i ne treba da se plašim“, i dodaje da je nastavio da bude nasmejan. Smejao se i uoči smrti, čemu svedoči snimak sa ročišta koje je održano u poslednji četvrtak pre njegove smrti.
Sledećeg mu je dana, prema izveštajima, pozlilo nakon šetnje oko bivšeg sovjetskog zatvora Gulag u Arktičkom krugu, gde je poslat prošle godine. Tog dana se Navaljni srušio.
„Ne varajte se: Putin je odgovoran za smrt Navaljnog“, rekao je predsednik SAD Džo Bajden u Beloj kući u petak. I poznavaoci ljudskih prava, koji su upoznati sa uslovima u ruskim zatvorima, slažu se sa istom tvrdnjom.
„Naravno, on je ubijen nizom akcija koje je naredio sam Putin ili njegovi ljudi“, tvrdi Sergej Davidis, šef podrške političkim zatvorenicima u Memorijalnom centru za ljudska prava.
„Dugo su ubijali Navaljnog. Prvo su ga otrovali Novičokom, zatim ga nezakonito uhapsili, a onda ga stavili u samicu na 300 dana. Navaljni je uvek bio ljut na korumpirane funkcionere koji su pljačkali ruski narod. U jednom je intervjuu kremljansku elitu nazvao idiotskim režimom, ali je takođe bio kritičan i prema Zapadu, bankarima, afvokatima i računovođama za koje je govorio da peru novac oligarha u inostranstvu, kroz ulaganje u nekretnine u Njujorku ili Londonu“, dodao je Davidis.
U ruskim zatvorima ima više od 500 političkih zatvorenika, prema najnovijim podacima Davidisove grupe. Smrti u zatvoru su česte.
„Naša grupa prati stanje i zdravlje političkih zatvorenika, a zabrinuti smo za još najmanje četiri osobe koje su u kritičnom stanju“, tvrdi dalje Davidis.
Mnogi se pitaju zašto se Navaljni ponovo vratio u Rusiju nakon lečenja u Nemačkoj 2021. godine.
„Razumem zašto se Navaljni vratio u Rusiju, ali i to zašto se Nemcov vratio“, rekao je član gradskog veća Sankt Peterburga Boris Višnjevski.
Iako su imali politički različita gledišta, Višnjevski je podržavao Navaljnog, i kaže da se „čim je Navaljni po povratku u Rusiju uhapšen, odmah oglasio protiv njegovog hapšenja“.
Dakle, akcije Nemcova i Navaljnog bile su veoma smišljene.
„Ako ste opozicioni političar ili nezavisni novinar u Rusiji, morate da prevaziđete strah. Doneli su odluku da snose tu žrtvu i da izdrže. Da budu hrabri“, objašnjava Višnjevski.
Notsova se seća jednog svog izveštavanja iz sela u Dagestanu, tamo gde su ruske snage bezbednosti srušile čitave kuće kako bi kaznile ljude koji su optuženi za terorizam.
„Sećam se da sam videla ostatke dečjih igračaka kako vire iz zemlje i gomila preko kojih su prelazili buldožeri.“
To je bila godina Putinove vojne intervencije u Donbasu, u Ukrajini, i njegove aneksije Krima, pa niko nije obratio pažnju na ljudska prava u dalekoma Kavkazu.
„Dagestan će uvek da plamti. Slušaj, ako se ne šalim, mogao bih da poludim u ovoj surovoj realnosti“, rekao je jednom prilikom Nemcov novinarki Notsovoj.
„Zašto da bežim?“, pitao je Nemcov svoje saradnike koji su ga savetovali da ode iz zemlje, „Neka Putin i njegove siledžije beže“, dodao je.
To je bio poslednji razgovor Notsove sa Nemcovim, a kaže da joj je on tada uvereno rekao da će ponovo pričati za deset godina, i da će joj tada „tačno objasniti kako je dobio rat protiv korupcije, i kako je Rusiji doneo političku slobodu i više ljudskih prava“.
Bio je nasmejan, ali se tog puta nije šalio.