U prošlom Uvodniku V. L. je pisao i o tiražima ploča u bivšoj Jugoslaviji, a o istom i A. M. na svom FB profilu. Iznenađenje podacima je veliko jer smo mi odrasli osamdesetih medijski „dresirani“ o značaju određenih muzičkih imena koja su, pokazuje ova prava slika prodaje, bila značajno manje tiražna od folk pevača ili nekog pop-rok treša.
Oni koji su tih godina izlazili u grad znali su da na Poselu, folk koncertima na Kalemegdanu, ima neuporedivo više publike nego na koncertima novog talasa u SKC-u. Ali ta „mračna“ država Jugoslavija je htela da njena mladost izgleda kao Idoli, Kazalište, Šarlo… Iako je bilo nekoliko policijskih akcija koje su malo pre toga targetovale pank kao potencijalno opasnu stvar, dolazak novog talasa je bio državno prihvaćen i socijalistički establišment je počeo da daje državne nagrade rokerima kao što je to bio slučaj sa „Sedam sekretara SKOJ-a“, priznanjem koje su dobijali Pankrti, Šarlo akrobata, Leb i sol…
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 1. FEBRUARA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
