Svako se nekad zasiti cirkusa, i svakom nekad glava probije cirkuski šator ali ne nužno zato što više nije mali. Tri godine kao jedan od organizatora, učestvovala sam u „Samitu nesvrstanih“, skejt art festivalu koji je s vremenom postao više i od arta i od skejta i od samita. Cirkus za nesvrstane. Iako je mnogo lepih stvari u tom cirkusu, izlazim iz njega jer ono ispred zavese nije uvek isto kao ono iza, kao što slon nije srećan kad dubi na glavi. Ali nije ovde bitan festival, nisam bitna ni ja već svi mi koji hoćemo da izađemo napolje, da damo glas pravoj sebi, meni, tebi. I svi mi koji hoćemo da oživimo ideje koje u prašini čekaju da dođu na red. Ali kako znati kad je kraj i da l’ izaći kad je najgore ili kad je najbolje?
CEO TEKST U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 15. DECEMBRA, DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO NA NSTORE.RS
UZ NEDELJNIK SE DOBIJA NOVI BROJ MAGAZINA „ISTORIJA“
Tagovi
