Preko pedeset hiljada mrtvih bilo je posle bitke kod Vaterloa. Do danas jedva da su nađeni neki posmrtni ostaci. Jedan britanski arheolog misli da su kosti prodavane i samlevene u đubrivo koje se tada koristilo, piše Dojče vele.
Bila je to jedna od najkrvavijih odsudnih bitaka u Evropi: 18. juna 1815. francuska vojska pod komandom Napoleona Bonaparte izgubila je odlučujuću bitku protiv savezničkih trupa pod vođstvom britanskog vojvode od Velingtona i pruskog feldmaršala kneza Blihera.
Na kraju, u malom gradu Vaterlou, južno od Brisela, na bojnom polju ležalo je preko 53.000 mrtvih.
Začudo, samo nekoliko posmrtnih ostataka pronađeno je tokom dosadašnjih iskopavanja. Za sada nema ni traga masovnim grobnicama.
Britanski arheolog profesor Toni Polard sada tvrdi da je rekonstruisao šta se dogodilo u danima i nedeljama nakon bitke kod Vaterlo, koristeći pisma, slike, novinske članke i lične priče pisaca i pesnika, slikara, diplomata i posmatrača.
Samo nekoliko dana nakon bitke, prema Polardovim rečima, „čim se dim razišao“, prvi posmatrači i pljačkaši su došli u Vaterlo.
U tmurnim opisima, mnogi svedoci vremena navode da je lokalno stanovništvo sa mrtvih kralo odeću i predmete pre nego što su ih sahranili. „Mnogi su došli da ukradu stvari mrtvih, neki su čak krali i zube da bi pravili proteze, drugi su samo došli da posmatraju šta se dogodilo“, objašnjava Polard.
Prema Polardovim rečima, među posetiocima su bili brojni trgovci kostima. „Evropska ratišta su bila dobar izvor kostiju“, rekao je Polard, inače direktor Centra za arheologiju bojnih polja na Univerzitetu u Glazgovu za Journal of Conflict Archaeology.
Kosti kao popularno đubrivo u poljoprivredi
„U najmanje tri novinska članka iz 1820-ih pominje se uvoz ljudskih kostiju sa evropskih ratišta za pravljenje đubriva“, kaže ovaj arheolog.
„U dve decenije nakon bitke kod Vaterloa, evropska ratišta su obezbedila bogatu zalihu koštanog materijala koji se mogao samleti u koštano brašno“, rekao je Polard. „Ovo koštano brašno je korišćeno kao đubrivo prije otkrića superfosfata 1840-ih.“
Očigledno, sličan postupak je primenjen i sa mrtvima iz Bitke naroda kod Lajpciga, u kojoj je savez trupa iz Pruske, Austrije, Švedske i Rusije izvojevao pobedu nad Napoleonom 1813. godine. Oko 92.000 od oko 600.000 vojnika koji su učestvovali palo je u ovoj Bici naroda.
Engleske novine su u novembru 1829. izvestile da je jedan škotski zemljoposednik kupio ceo teretni brod natovaren kostima sa lajpciškog ratišta da bi ih preradio u đubrivo od koštanog brašna.
Gomile leševa
Mnogi Englezi su posebno bili privučeni čuvenim bojnim poljem gde je Napoleon Bonaparta pretrpeo poraz koji je doveo do njegove abdikacije i kraja Francuske imperije. „Doživeti Vaterlo“ – ovaj idiom i danas znači totalni poraz.
U detaljnim zapisima i slikama pisaca i pesnika, slikara, diplomata i posmatrača sa bojnog polja u Vaterlou, savremenici izveštavaju o gomilama leševa sa kojima je teško šta moglo da se uradi. Gde je bilo moguće, poginuli su sahranjivani u masovne grobnice ili u rovove.
Međutim, često su leševi spaljivani. Engleskinja Šarlot Iton je izvestila da iskopane masovne grobnice nisu bile dovoljne za sva tela: „Jame su bile iskopane, ali je njihov sadržaj virio iznad površine zemlje“, napisala je Iton, koja je živela u Briselu 1815. godine. „Ove užasne gomile su stoga prekrivene drvima i zapaljene.“
Činjenicu da je mnogo više leševa spaljivano nego zakopano, opisao je i škotski trgovac Džems Ker, koji je iz Brisela, u kojem je živeo, odmah posle bitke posetio Vaterlo. „Na francuskoj strani polja smrad je bio takav da se smatralo razumnijim spaljivati mrtve, ljude i konje, u nedostatku vremena i pomagača, umesto da se sahranjuju.“
Da li su masovne grobnice kasnije opljačkane?
Arheolog Polard smatra malo verovatnim da će biti pronađene još neke masovne grobnice. „Bez obzira na umetničku slobodu i preuveličavanje u broju tela u masovnim grobnicama, tela mrtvih su očigledno odlagana na brojnim mestima na bojnom polju tako da ne iznenađuje to što ne postoje pouzdani zapisi o pronalasku masovnih grobnica“, objašnjava on.
Navodne masovne grobnice se zapravo mogu dobro locirati na osnovu izveštaja očevidaca i slika. Ali, sva opisana mesta su arheolozi već temeljno ispitali uz probna iskopavanja i radarima – uzalud. Nisu pronađene masovne grobnice ili mesta kremacije.
„Sve u svemu, istrage nisu pokazale nikakve dokaze o grobnim jamama“, piše Polard. „Jedan od razloga za nedostatak grobova može biti kremacija mrtvih, ali čak i ovo može samo delimično da objasni nebrojene posmrtne ostatke, koji su jednostavno nestali.“
Prema rečima britanskog arheologa, sasvim je moguće da su lokalni stanovnici trgovcima kostima pokazivali lokacije masovnih grobnica i pomagali im pri odvozu „materijala“.
„Meštani su agentima mogli da pokažu lokacije masovnih grobnica, jer su mnogi od njih možda imali živa sećanja na sahrane ili su čak pomogli u iskopavanjima“, smatra Polard.
Na kraju krajeva, trgovina kostima je bila unosan posao, jer su kopači kostiju relativno lako pronalazili veliki broj kostiju u masovnim grobnicama.
Pretraga se nastavlja
Sa današnje tačke gledišta, međutim, veoma je iznenađujuće da je tako bez pijeteta narušavanje mira mrtvih jednostavno prihvaćeno ili zataškano. Prema Polardovim rečima, „nigde u zapisima nije komentarisano veliko iskopavanje masovnih grobnica“.
Verovatno će biti jasno tek kada se pronađu opisane masovne grobnice ili bar njihovi tragovi. „Ako su ljudski ostaci uklonjeni u onolikoj meri kako se pretpostavlja, i dalje bi barem u nekim slučajevima trebalo da postoje arheološki dokazi o grobnicama iz kojih su uzeti“, rekao je Polard.
„Sledeći korak je nazad u Vaterlo“, objašnjava direktor Centra za arheologiju bojnog polja na Univerzitetu u Glazgovu. Arheolog želi da pronađe eventualne grobnice na osnovu zapisa savremenika, i sopstvenim iskopavanjima i merenjima tla. Možda će ovo razjasniti šta se zapravo dogodilo palima u čuvenom boju.
Tagovi
