Ko se moli za kišu, mora da očekuje blato. Tako je i sa životom. Ko je primoran, ili svesno odluči da uđe u oluju, na kraju iz nje mora izaći i mokar i blatnjav i drugačiji. Feđa Štukan nije pretenciozan i neće priznati da je njegov život poput oluje. Pre svega jer čovek koji leti poštuje nezaustavljive prirodne sile. Za njegov će talenat Bred Pit i Anđelina Džoli reći da je nezaustavljiva prirodna sila i nagovoriće ga da o svom životu napiše knjigu.
Njegov „Blank“ postaće jedna od najčitanijih knjiga u regionu – biće i ratnički dnevnik, i memoari iz ludnice, i zdravstveni i psihički karton jednog teškog narkomana. Biće sve što čitalac poželi i sve što se Feđi Štukanu ostvarilo. Ali će i dalje biti manje ličan i manje detaljan od niza izmišljenih – blago rečeno domaštanih – priča koje će o Štukanu kružiti.
I koje će ga, makar na granici sa Srbijom, učiniti „zaustavljivim“. Makar u ravni birokratije, politike i malograđanštine. Mimo toga i za besne graničare ostaće neuhvatljiv. Ovo nije klasičan životni intervju kakve ste navikli da čitate u Nedeljniku, nego upravo pokušaj da zajedno uhvatimo suštinu.
***
Gde se nalazite u trenutku dok vodimo ovaj razgovor? Grad, adresa, doba dana…
U Sarajevu sam, u svojoj matičnoj teatarskoj kući, u Kamernom teatru 55.
Gde ste se nalazili u trenutku kada ste shvatili da je počeo rat? Grad, adresa, doba dana…
Bio sam u Sarajevu, ispred Skupštine. Tačno u podne. Ali ko zna kad je taj rat stvarno počeo?! Ako pitate mene, koji ovaj rat smatram školskim primjerom vjerskog, onda je počeo 1096; mada ne bih puno pogriješio kad bih rekao da traje od početka računanja vremena. Za nacionaliste, traje od 1941. Za neke počinje ubistvom srpskog svata na Baščaršiji. Za neke od prvih barikada u Sarajevu, za neke 6. aprila na antiratnim protestima ispred Skupštine BiH.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 07. MARTA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
