U toku je javna rasprava povodom Nacrta zakona o unutrašnjim poslovima, objavljenog od strane Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) 30. avgusta tekuće godine. Organizacija Partneri Srbija ukazuje na činjenicu da Nacrt sadrži više spornih odredbi koje mogu imati štetan uticaj na prava i slobode građana Srbije, pre svega na pravo na privatnost.
Nacrt predviđa proširenje policijskih ovlašćenja i na prepoznavanje lica na osnovu biometrijskih karakteristika lika. Konkretno, radi se o ovlašćenju za korišćenje tzv. sistema za automatsko prepoznavanje lica (eng. facial recognition), koji predstavlja opasnost po privatnost građana Republike Srbije.
Uvođenje ovog sistema MUP predlaže bez prethodno sprovedene analize potencijalnih rizika po prava građana (što je i obaveza predviđena Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti), ali i bez šire društvene rasprave o potrebi, prednostima i manama jednog ovakvog sistema. Između ostalog, iako se u Obrazloženju Nacrta navodi da propisivanje osnova policiji da koristi „mnogobrojne sisteme za obradu podataka, pre svih, sisteme video-nadzora za automatsku detekciju lika i registarskih tablica“, treba da doprinese prevenciji kriminala, većoj stopi otkrivanja krivičnih dela i hapšenju učinilaca takvih dela, predlagač ne daje podatke o tome u kojoj meri su ovi sistemi zaista i efikasni u prevenciji i procesuiranju krivičnih dela. Tim pre što uporedna iskustva govore da je njihov domašaj ograničen, te da su algoritmi za prepoznavanje lica neretko i neprecizni i da mogu dovesti do pogrešne identifikacije lica, te povrede drugih prava i sloboda (poput neosnovanih osuda, diskriminacije, itd).[1]
Pored prava na privatnost, korišćenje tehnologija za prepoznavanje lica može negativno uticati i na druga prava građana, pre svega na slobodu govora i izražavanja. Upravo zbog prepoznatih rizika po prava i slobode građana, globalni trend je zabrana ili ograničavanje ovakvih sistema, a međunarodne organizacije, poput Ujedinjenih nacija i Saveta Evrope, pozivaju na ograničenje i oprez prilikom korišćenja sistema za automatsko prepoznavanje lica.
Posebno zabrinjava odredba Nacrta da se sistemi za obradu podataka, uključujući i onaj za automatsko prepoznavanje lica, mogu povezati sa odgovarajućim sistemima drugih državnih organa, organa autonomnih pokrajina, jedinica lokalne samouprave, ali i bilo kog drugog pravnog lica. Time bi se biometrijski podaci građana stavili na raspolaganje širokom krugu korisnika gde bi kontrola njihovog korišćena i zaštite postala gotovo nemoguća. Ovo posebno zabrinjava imajući u vidu činjenicu da je najveći broj povreda privatnosti građana, uključujući i one masovne, u našoj zemlji dolazilo upravo iz javnog sektora.
Nacrtom se takođe zabranjuje objavljivanje podataka o identitetu ovlašćenog službenog lica koje primenjuje policijska ovlašćenja. Na taj način se pruža dodatna zaštita privatnosti ovlašćenih službenih lica, dok se u privatnost građana invanzivno zadire upotrebom novih sistema obrade podataka.
Podsećamo da MUP, i bez postojanja pravnog osnova i šire društvene rasprave, još od 2019. godine u Beogradu postavlja kamere sa sistemom automatskog prepoznavanja lica. Posebno zabrinjava to što je oprema za ovaj sistem nabavljena u netransparentnom postupku, od kompanije Huawei, u okviru šireg, takođe tajnog, sporazuma sa Republikom Kinom o realizaciji projekta Sigurno društvo.[2]
Organizacija Partneri Srbija posebno ukazuje i na činjenicu da bi proces u kome se predlažu odredbe sa tako invanzivnim dejstvom na prava građana trebalo da bude transparentniji i da uključi sve relevantne subjekte. Takođe, prilikom kreiranja novih propisa neophodna je prethodna izrada analize efekata novog propisa, koja između ostalog treba da odgovori na pitanje kako će novi propis uticati na građane. Umesto toga, još jednom smo dobili proces u kome se samo ispunjava forma javne rasprave, a ne vodi suštinski dijalog o kompleksnim društvenim temama, kakva je donošenje novog zakona o policiji i uvođenje sistema veštačke inteligencije u rad organa unutrašnjih poslova.
Stoga se pozivaju svi organi vlasti, organizacije civilnog društva, nezavisni organi i svi građani da uzmu ućešće u javnoj raspravi, a MUP da razmotri povlačenje navedenih odredbi i uzme u obzir kometare stručne i zainteresovane javnosti.
[1] Share, Partneri Srbija i Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Analiza Procene uticaja obrade na zaštitu podataka o ličnosti korišćenjem sistema video nadzora Ministarstva unutrašnjih poslova: https://www.sharefoundation.info/wp-content/uploads/Analiza_procene_uticaja_SHARE_Partneri-Srbija_BCBP.pdf
[2] Sporazum MUP i Huawei, uvođenje eLTE tehnologije: http://mup.rs/wps/portal/sr/arhiva
Tagovi
