U arhivu Udbe nalazi se i materijal Gestapoa i tajne policije predratne Jugoslavije, gde se, takođe, na dosta mesta vide izuzetni odnosi bivšeg predsednika vlade Milana Stojadinovića i zvaničnog Rima.
Stojadinović, na kraju, to sam kaže u svojim memoarima, obrazlažući zbližavanje s Italijom kao svoj najveći politički uspeh: „jer je od stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Italija postala smrtni neprijatelj Beograda“.
„Francuska nije htela ni da čuje da se italijanska vlada okrivi za atentat u Marselju i Pariz mi je poručio da se izmirimo s Italijom“, otkriva Stojadinović u svojim memoarima.
Sporazum koji je s grofom Gaetanom Ćanom potpisao 25. marta 1937. godine Stojadinović je ocenio kao „najznačajniji“.
„Jugoslavija je uklonila jednog opasnog neprijatelja sa zapadne granice. Italijanske pretenzije na Dalmaciju definitivno su otklonjene. Obustavljena je svaka ustaška delatnost na italijanskoj teritoriji…“, objasnio je Stojadinović.
Jedna stvar za njega lično ovde je bila još važnija – stvoreno je prijateljstvo između njega i grofa Ćana.
„Mi obojica uživamo glas da volimo žene“, rekao je Ćano Stojadinoviću prilikom prvog susreta u Beogradu, gledajući u dve lepe žene s dubokim dekolteom.
„Izgleda da je tako“, odgovorio je Stojadinović. Grof Ćano u svom „Dnevniku“ 5. decembra 1937. godine zapisuje:
„Pripreme za Stojadinovićevu posetu su završene. Izaći ću na stanicu s Dučeom. Želim da se ovom čoveku, koji se pokazao kao iskren prijatelj, ukaže izuzetan doček. Na prvom mestu jer smatram da je Beogradski pakt jedan od temelja naše politike. Zatim zbog lične simpatije prema Stojadinoviću. Snažan, srčan, s gromkim osmehom i čvrstim stiskom ruke, to je čovek koji uliva poverenje. Od političara koje sam dosad sreo na svojim evropskim putovanjima, on me najviše interesuje. Francuzi i Englezi gutaju gorke pilule zbog ove posete. Na osnovu jednog uhvaćenog telefonskog razgovora, ispostavilo se da britanska ambasada pušta vesti kako se spremamo da iskoristimo Stojadinovićevu slabost prema lepim ženama. Ovo je delimično tačno. Duče se smejao kada sam mu rekao da sam pored zvaničnih prijema, spremio i nekoliko balova s najlepšim ženama rimskog društva…“
*Iz knjige Veljka Lalića “Milan Stojadinović: Najveći ekonomski reformator ili profašistički premijer“ koja se dobija na poklon uz novi Nedeljnik koji na kioske dolazi u četvrtak 28. maja.
***
Nedeljnik čitaocima poklanja ediciju koja se čekala godinama. U našoj “letnjoj biblioteci” nalaze se priče o Titu (poklon uz prošli broj od 21. maja), Milanu Stojadinoviću (poklon uz novi broj od 28. maja), a u narednim nedeljama i knjige o Milovanu Đilasu, Aleksandru Rankoviću i Dragoljubu Draži Mihailoviću.
Tagovi
