Zamislite kako bi bez veze bilo da smo se plasirali na Evropsko prvenstvo u fudbalu. Prvo, igrači bi pravo posle klupskih obaveza morali da se odvezu na pripreme reprezentacije, onda bi naš nacionalni tim igrao na turniru koji se zove EURO 2020, a igra se 2021. godine i na kraju ne bismo imali priliku da vidimo kako stvari stoje u Fudbalskom savezu Srbije.
Eureka. Ni sada nemamo priliku da vidimo kako stvari stoje u Fudbalskom savezu Srbije.
Osim što je prekršen „zakon ćutanja“. Sa svih strana stižu informacije koje počinju sa „priča se“. Pričaju i oni koji su kompetentni, i oni koji su obavljali funkcije u Savezu pa misle da su time stekli kompetencije, i oni koji ne žele ni da se naprave da znaju o čemu pričaju.
Nije jasno objašnjeno ni šta se desilo sa Markom Pantelićem, da li je u pitanju „puč“, ili je u pitanju greška kojom je Pantelić i postao v. d. predsednika, ko je prekršio statut i ključno pitanje iz internet mimova: gde je pečat?
Da je reprezentacija otišla na EURO, danas bi prilježni novinari pokušavali da napišu tekst o tome ko je u pauzi između treninga držao cigaretu, ko je neraspoložen, a ko je najbolji u „Mafiji“.
Ovako imamo priliku da se igramo drugih društvenih igara.
Recimo, pojave se svi koji su kroz priču spomenuti prethodnih dana u vezi sa foteljom predsednika Saveza i u kameru izgovore: ja sam taj i taj i ja sam budući predsednik Fudbalskog saveza Srbije.
Bio bi pred tom kamerom veliki red. Čekali bi na svoj trenutak u kadru i Mitar Mrkela, kog je navodno predlagao Zvezdan Terzić, i Nebojša Leković, kog je navodno predložio Dragan Stojković Piksi, i Rasim Ljajić, kog je navodno predložio Rasim Ljajić.
Kome biste poverovali?
Koji su kvaliteti neophodni za mesto predsednika Fudbalskog saveza Srbije?
Šta je njegova glavna uloga? Koji su trenutni ciljevi „srpskog fudbala“? Postoji li vizija, recimo, kako da izgleda tim i ko da ga vodi na EURO 2028. godine?
U ovom trenutku nije poznat ni „vođa puta“ na turneju u Japanu, a pitanje je da li postoje definisani odgovori na bilo koje od ovih pitanja.
Ili bi igra, kada su već kriterijumi nejasni, mogla da bude muzičke stolice.
Svi kandidati se vrte ukrug, mi svi gledamo u njih, a muzika tuče u pozadini.
„Veseli se, srpski rode, srpski rode do slobode…“, stop, jedan manje.
„Ja sam rođen tamo dole gde protiče Drim…“, stop, još jedan manje.
„Još sam isti, jači nego ikad, al’ se ne hvalim…“, stop, još jedan.
Ko bi ostao da stoji kada bi se istrošile sve popularne pesme u srpskom fudbalskom svetu?
Možda bi odgovor na to pitanje trebalo da se odnosi na to ko u stvari te stolice izvlači. Kao i u prethodnoj igri – ko deli papiriće i ko zapravo zna ko će postati novi predsednik FSS?
Možda će, kako i dolikuje, to biti odlučeno na demokratskim fudbalskim izborima…
A zamislite kako bi bez veze bilo da smo se plasirali na Evropsko prvenstvo u fudbalu. Pričali bismo o tome ko je neraspoložen, ko puši i pije na pripremama, a ko je najbolji u „Mafiji“.
Tagovi
