„Usredsredi se na zvuk instrumenta“, rekao je Endru Roseti, sertifikovani muzički terapeut i istraživač, dok je udarao hipnotičke akorde na svojoj klasičnoj gitari u španskom stilu. „Zatvori oči. Pomisli na mesto na kojem se osećaš bezbedno i udobno.“
Muzikoterapija bila je poslednja stvar koju je Hulija Justo, grafička dizajnerka koja se u Njujork doselila iz Argentine, imala na umu kada je stigla na Kliniku Maunt Sinaj Bet Izrael na tretman protiv kancera 2016. No ubrzo joj je smanjila strahove o radioterapiji koje je imala.
„Odmah sam osetila razliku. Bila sam mnogo opuštenija“, kaže ona.
Lekovita snaga muzike – o kojoj su pričali filozofi od Aristotela i Pitagore do Pita Sigera – sada je potvrđena i medicinskim istraživanjima. Ona se koristi u lečenju astme, autizma, depresije i još nekih oboljenja, uključujući i oboljenja mozga.
Živa muzika se probila na neka potpuno iznenađujuća mesta, uključujući čekaonice za onkologiju – gde se pacijenti smiruju dok čekaju na tretmane. Ona pozdravlja i novorođenčad u nekim jedinicama neonatalne intenzivne nege, i umiruje one na palijativnoj nezi.
Iako muzikoterapija nije lek sama po sebi, ona se sve češće koristi kao ispomoć drugim oblicima lečenja. Može da pomogne pacijentima da se izbore sa stresom, pa i da mobiliše kapacitete njihovog organizma.
„Pacijenti u bolnicama uvek trpe mnogo stvari“, kaže Roseti. „Sa muzičkom terapijom, nudimo im resurse koje mogu da koriste da se smire, da budu opušteniji. Omogućavamo im da aktivno učestvuju u brizi o sebi.“
Pregled više od četiri stotine naučnih radova koje je sproveo Danijel Levitin sa Univerziteta Mekgil u Montrealu 2013. zaključio je da je „slušanje muzike efikasnije od prepisanih lekova kada se radi o smanjenju anksioznosti uoči operacije“.
Dr Dejv Bosanket, hirurg iz Kraljevske bolnice Gvent u Njuportu, u Velsu, kaže da se muzika sve češće koristi u operacionim salama u Ujedinjenom Kraljevstvu. Ona pomaže pacijentima da se opuste, a hirurzima da se fokusiraju na zadatak koji treba obaviti. Dr Bosanket preporučuje klasičnu muziku, koja „podiže mentalnu budnost“ i u kojoj nema tekstova koji mogu da vam skrenu pažnju.
Muzika se koristi i da se pomogne oporavak posle operacije. Jedna studija, objavljena u „Lancetu“ 2015, ustanovila je da muzika redukuje postoperativni bol i anksioznost i umanjuje potrebu za lekovima protiv anksioznosti. Oni su utvrdili da je muzika efikasna i kada su pacijenti pod uticajem anestezije.
Ništa od ovoga ne iznenađuje Edi Elkan, 75-godišnju harfistkinju. Ona i njeni đaci u jednoj muzičkoj školi nastupali su za više od 100.000 pacijenata u jedanaest bolnica otkako je osnovala organizaciju „Bedside Harp“ 2002. godine.
„Kada stignemo u neko odeljenje, podsećamo ljude da treba da dišu“, kaže Edi Elkan. „Svi nekako zadržavaju svoj dah, posebno u hitnoj pomoći i intenzivnoj nezi. A kada mi dođemo, stres se snižava za nekoliko decibela.“
Njena harfa može da postigne mnogo više od udara na emocije, kaže Ted Tejlor, zadužen za versku negu u Univerzitetskoj bolnici Robert Vud Džonson u Hamiltonu, država Nju Džerzi. Ona može da bude i duhovna uteha.
„Postoji nešto misteriozno, nešto što ne može da se izmeri“, kaže Tejlor, inače kveker. „Mi to zovemo lek za dušu. Njena harfa može da stigne do onog dubokog mesta koje povezuje sva ljudska bića.“
Tagovi
