„Sam Bog je znao da njih dvoje nisu mogli jedno bez drugog“.
Tako je Vanesa Brajant objasnila odnos Kobija i Điđi, njenog supruga i njene kćeri, koji su u helikopterskoj nesreći izgubili život, a u čiju čast je organizovan događaj u Stejpls centru, pod nazivom – „Proslava života“.
Vanesa je tokom čitavog govora jedva zadržavala suze, glas joj je drhtao, a koristila je beleške kako ne bi nešto zaboravila. To je bio njen prvi javni nastup od tragičnog jutra iznad Kalabasasa.
„Prvo bih htela da pričam o mojoj maloj devojčici. Čistoj duši, divnom biću. Naši poljupci za dobro jutro i laku noć, naša radost. Nekoliko puta kada je otišla u školu bez poljupca poslala bih joj poruku, a ona bi odgovorila – mama, poljubila sam te, nisam želela da te budim, lepo si spavala. Bila je tako pažljiva. Bila je tatina devojčica, ali je naša ljubav bila ogromna. Bile smo mama i ćerka, ali i najbolje prijateljice. Imala je snove o WNBA, o tome kako će promeniti sport, položaj žena. Nedostaješ nam. Tvoji poljupci. Tvoj osmeh. Svakoga dana…“
Priču o svom suprugu, Vanesa je počela prisećajući se brojnih nadimaka koje su imali jedno za drugo – ona je bila njegova „Queen mamba“ i „Principessa“, a on njen „Koko“.
„Koko“ mnogo više nego „najbolji košarkaš svih vremena, dobitnik Oskara, black mamba“. A bio je i to.
„Bili smo odličan balans. Ja sam bila vatra, a on led. Bili smo prava ljubavna priča, dvoje ljudi koji podižu porodicu i brinu o svojim snajnim devojčicama. Bio je MVP roditeljstva. Uvek tu da podrži i ohrabri naše devojčice. Brinuo je o nama i nervirao se ponekad, kada kasnimo na utakmice, najviše. Brinuo je zbog praznog sedišta, a sada su njihova dva sedišta prazna. Bog zna da nikada nisu mogli jedno bez drugog. Koko, pazi na Điđi. Počivajte u miru i zabavite se u raju. Nedostajaćete nam zauvek“.