Desetog jula 1856. godine u selu Smiljan rođen je Nikola Tesla, čovek koji je promenio svet svojim izumima, a Srbe učinio ponosnim. Iz hit knjige Dejana Stojiljkovića o Nikoli Tesli, iz Nedeljnikove edicije “10 knjiga za 10 godina Nedeljnika”, izdvajamo najzanimljivije isečke iz knjige i slike iz života jednog od najvećih naučnika svih vremena…
***
Kako je Nikola Tesla izgubio brata: Tragedija koja je uticala na život genija iz Smiljana
Nažalost, Teslino detinjstvo obeležiće jedan tragičan događaj čije posledice će ga pratiti do kraja života. Njegov brat Dane poginuo je nakon pada sa konja kada je Nikola imao tek pet godina. To je promenilo sve. Tesla će kasnije taj događaj ovako opisati:
“Imao sam brata koji je bio izuzetno nadaren – jedan od rijetkih pojava ljudske prirode koju biološka istraživanja nisu uspjela da objasne. Njegova prerana smrt je učinila moje roditelje neutješnim. Imali smo konja, poklon dragog prijatelja. To je bila sjajna životinja, arapske rase, gotovo ljudske inteligencije, koju je cijela porodica mazila i pazila, pošto je jednom prilikom spasio život mome ocu pod nevjerovatnim okolnostima. Taj isti konj je bio kriv za povrede moga brata od kojih je on i umro. Bio sam svjedok tragičnog događaja i mada je prošlo 56 godina, slika toga događaja ni do danas nije izblijedila.”
I zaista, Teslini roditelji su polagali sve nade u svog starijeg sina, čak su ga smatrali inteligentnijim i nadarenijim od Nikole. Njegova smrt odraziće se i na Nikolino školovanje, naime, otac nije dozvolio da pohađa tehničku školu u nekom drugom gradu, već ga je ostavio blizu sebe, kod kuće, i on je prvi razred osnovne škole pohađao u rodnom Smiljanu. Tek kada je Milutin rukopoložen za gospićkog protu, porodica se iz Smiljana seli u Gospić. Bilo je to 1862. godine i Nikola će ostala tri razreda i Nižu realnu gimnaziju završiti u tom gradu. Senka mrtvog brata, poput duha, bila je prisutna i dalje. Roditelji su i dalje patili za sinom koga su smatrali boljim od Nikole i to je uticalo na osetljivog i hiperinteligentnog mlađeg brata, zbog čega je on razvio određeni kompleks manje vrednosti.
“Sjećanje na ono što je on postigao činilo je svaki moj pokušaj bezvrjednim u poređenju sa njim”, piše kasnije Tesla. “Ma šta vrijedno da sam radio, samo je dovodilo do toga da moji roditelji još jače osjećaju svoj gubitak. Tako sam rastao sa malo povjerenja u sebe. Međutim, daleko da su me smatrali glupim dječakom, ako je suditi po događajima kojih se ja još uvijek dobro sjećam. Jednoga dana gradski vijećnici su prolazili ulicom u kojoj sam se igrao sa ostalim dječacima. Najstariji među uvaženom gospodom, bogati građanin, zaustavio se da bi dao svakom od nas srebrnjak. Prilazeći meni, naglo se zaustavio i rekao: Pogledaj me u oči. Pogledi su nam se susreli, dok sam pružao ruku da primim dragocjeni novčić, on je na moje zaprepašćenje rekao: Ne, nema više, ti ne možeš ništa da dobiješ od mene, isuviše si pametan.”
Šta je Tesla rekao kada je prvi put došao u Njujork: “Amerika je čitav jedan vek iza Evrope…”
Nikola Tesla se u Sjedinjenim Američkim Državama obreo u svojoj 28. godini. Kao i većina emigranata, na američko tle prvo je došao preko Njujorka (sa “četiri centa u džepu i nacrtom leteće mašine”), u koji su se u to vreme slivale reke izbeglica i pečalbara iz Evrope. Bilo je to juna 1884. godine, mladi Ličanin, u naponu snage i sa mnogo želja i snova u koferu, nosio je sa sobom i pismo preporuke (“letter of introduction”) od svog bivšeg poslodavca Čarlsa Bačelora koje je prevashodno bilo upućeno Tomasu Edisonu. U njemu se Bačelor direktno obraća čuvenom naučniku sledećim rečima:
“Ja poznajem dva velika čoveka, a vi ste jedan od njih; drugi je ovaj mladi čovek.”
Bila je to najbolja moguća preporuka. A ne treba smetnuti s uma da je Bačelor bio glavni Edisonov saradnik i partner kada je u pitanju Stari kontinent.
Tesla nije isprva bio oduševljen Amerikom. Kada je ugledao nebodere Njujorka, užurbane automobile i ljude koji poput mrava mile širokim i dugačkim ulicama Velike jabuke, nije krio svoje razočaranje onim što vidi. Njujork mu je delovao anticivilizacijski, u potpunom kontrastu sa evropskim gradovima poput Pariza ili Graca u kojima je ranije radio i živeo.
“Ono što sam ostavio iza sebe bilo je predivno…”, prisetiće se Tesla kasnije. “Umetničko i fascinantno u svakom smislu. Ono što sam zatekao ovde bilo je mašinsko, grubo i neprivlačno. Amerika je, civilizacijski, čitav jedan vek iza Evrope.”
Životne lekcije Nikole Tesle: “Jedem dva obroka dnevno i izbegavam svu hranu koja stvara kiselinu. Jedem sveže povrće, a ribu i meso retko. Jedva da ikad spavam!”
Opet živi u hotelu, u pitanju je “Valdorf-Astorija”, u iznajmljenom apartmanu sa odloženim plaćanjem. Dugovi se penju na basnoslovnih 20.000 dolara, tako da vlasnik hotela preuzima vlasništvo nad Vordenklajfom kako bi izmirio svoja potraživanja, kula će biti srušena 1917. godine.
Tesla u zimu svog života ulazi kao siromašni usamljenik.
Seli se u novi hotel, “Pensilvanija”, gde stanuje na petnaestom spratu, u sobi 1522 E.
Na svoj 75. rođendan dobija neobično veliko priznanje – njegovo lice krasi naslovnu stranu prestižnog magazina “Tajm”.
Od jugoslovenske vlade prima skromnu penziju i bavi se istraživanjima onoliko koliko mu dozvoljavaju okolnosti i finansije kojih nema u izdašnim količinama.
Godine 1933. daće intervju u kome će otvoreno govoriti o svojim životnim navikama i filozofiji života.
“Naše stanje tela i uma u starosti samo je potvrda toga kako smo proveli svoju mladost”, kaže samouvereno. “Tajna moje vlastite snage i vitalnosti danas je u tome što sam u mladosti vodio ono što biste mogli nazvati pobožnim životom – kazao je. Njegova izvrsnost proizlazila je iz razumevanja da mora da kontroliše svoje ’strasti i apetite’ ako želi da ostvari svoje snove i nastavi da radi sve do smrti.”
Zatim dodaje da je od ranih godina krenuo da živi disciplinovano i planirano, radeći i koncentrišući se samo na ono što je želeo da ostvari.
“Ne želim odmor, jer nema preterivanja u mojim naporima. Kad bi svi ljudi odabrali za životno delo ono što je kompatibilno s njihovim temperamentom, zbir sreće u svetu bi se nemerljivo povećao. Mnogi su tužni i depresivni zbog prolaznosti života. Kakva je korist od pokušaja postizanja bilo čega – pitaju se i kažu: ’Život je tako kratak. Ne bismo imali vremena da živimo kad bismo se posvetili nekom zadatku.’ Ali, nisu svesni da bi mogli znatno da produže svoj život, samo kad bi se potrudili. Ali, ljudska bića rade toliko mnogo stvari koje im krče put do groba i pre nego što je vrijeme… Pre svega, jedemo previše, što ste sigurno često čuli i pre. Jedemo pogrešne vrste hrane i pijemo pogrešne vrste tečnosti. Većina štete se nanosi prejedanjem i nedovoljnim vežbanjem, što doprinosi toksičnim stanjima u telu i onemogućava izbacivanje nakupljenih otrova. Zašto preopterećivati tela koja nam služe? Jedem dva obroka dnevno i izbegavam svu hranu koja stvara kiselinu. Skoro svi jedu previše graška i pasulja i ostale hrane koja sadrži mokraćnu kiselinu i druge otrove. Osim toga, jedem sveže povrće, a ribu i meso retko. Riba je poznata kao hrana za mozak, ali ima vrlo jake kisele reakcije, jer sadrži mnogo fosfora. Ja otklanjam sve stimulanse. Takođe se suzdržavam od mesa. Uveren sam da u roku od samo sto godina kafa, čaj i duvan neće više biti u modi. Alkohol će se, međutim, i dalje koristiti. To nije stimulans, već pravi eliksir života. Verujem u to da treba puno vežbati. Svaki dan hodam 12 do 16 kilometara i nikad se ne vozim taksijem ili drugim prevoznim sredstvima kad imam vremena za pešačenje. Takođe, svakodnevno vežbam u svojoj kupki, jer mislim da je to od velike važnosti. Odležim u toploj kupki, nakon čega sledi malo duže hladno tuširanje. Koliko spavam? Jedva da ikad spavam! Dolazim iz dugovečne porodice, ali svi smo loši spavači. Očekujem da ću kao i moji preci živeti barem sto godina. I ne brine me neispavanost. Ponekad odmaram sat vremena, ili malo više…
“Kolijevka mojih dedova, kraljevina Srbija…”, “prestonica Srbinova poziva me”, “manje oduševljenja, braćo!”: Šta je sve Tesla govorio u jedinoj poseti Beogradu
Pošto su čuli da je Tesla u Evropi, na svojevrsnoj “turneji”, zvaničnici Beogradske opštine i Inženjerskog udruženja pozvali su ga da dođe u Beograd. Tesla nije imao nameru da poseti glavni grad Srbije, već je imao dogovor o predavanjima u Budimpešti, što je preduzimljivi Milovan Marinković, predsednik Beogradske opštine kome je uspelo da to bude u čak tri mandata, iskoristio i uputio deputaciju u Mađarsku da pridobije Teslu da poseti Beograd.
O tom događaju su autori Zorica Civrić i Bratislav Stojiljković napisali knjigu “Nikola Tesla u Beogradu 1892.” (izdanje Muzeja Nikole Tesle).
Zvaničnici su slavnog naučnika zamolili “da učini čast prestonici svoga plemena, našoj varoši Beogradu da bude njen gost koliko mu bude vremena bilo na raspoloženju i da nam tom prilikom, ma i posredno, pomogne svojim u svetu priznatim znanjem, naročito u pitanju našeg električnog osvetljenja varoši”.
Tesla je prihvatio poziv i to obrazložio rečima:
“Sva slava, koju sam doživeo osobito u poslednje vreme u Londonu i Parizu, nije mi ništa, sićušno je sve ono prema odlikovanju vašem, gospodo. Kolijevka mojih dedova, kraljevina Srbija… prestonica Srbinova poziva me – to je odlikovanje za mene veliko i ništa mi na svetu, u životu mome, neće biti draže od ovog odlikovanja. Ja sam srećan što sam Srbin i tim imenom ponosiću se do veka.”
Zamolio je takođe da doček u Beogradu prođe bez velike pompe i da se od svega ne pravi velika svečanost.
Ta mu želja nije uslišena.
Kada je Tesla prvi put stupio na teritoriju Opštine Beograd, na železničkoj stanici je bila masa sveta, naročito omladine. Svirao je vojni orkestar, Akademsko pevačko društvo “Obilić” izvodilo je patriotske i crkvene pesme.
A vispreni beogradski novinar časopisa “Branik” ovako opisuje Teslu:
“Gospodin Tesla je lep, crnomanjast čovek, malih tankih brkova, visoka i lepa stasa, vedra čela izgleda mlađi no što je; pri tome je vrlo prijatan i simpatičan, a njegov blag osmeh privlači čoveka da mu odmah pokloni svoje simpatije.”
Tesla je, poput kakvog glumca na premijeri filma ili rokenrol zvezde, morao da prođe kroz redove obožavalaca koji su vikali “Živeo!”, na šta im je on, kako neki tvrde, odgovorio:
“Manje oduševljenja, braćo.”
Ostalo je zabeleženo da je Tesla u Beogradu ostao od 1. do 3. juna 1892. i da je noćio u hotelu “Imperijal”.
Svi su želeli da vide Teslu tih dana, makar da ga dodirnu ili mu stisnu ruku. Zato je njegov raspored za to kratko vreme boravka u prestonici Srbije bio prebukiran. Tesla se prvo susreo sa Androm Nikolićem, ministrom prosvete i crkvenih poslova, a onda je otišao na dvor (danas zgradu Skupštine grada Beograda) gde ga je primio (tada maloletni) kralj Aleksandar I Obrenović.
Tu se desila jedna bizarna situacija.
Maloletni kralj je želeo da odlikuje Teslu Ordenom Svetog Save I reda, ali je došlo do proceduralnog problema koji je namesništvo čije zaduženje je bilo i briga o dvorskim poslovima obrazložilo na sledeći način:
“Tesla, kao građanin demokratske Amerike, ne sme primati i nositi nikakvo odličje, pa kad bi primio ovo odličje morao bi da izgubi građanstvo Američke republike. I tako, zbog te američke skrupuloznosti, Ordenu sv. Save ne bi suđeno da ukrasi najdostojnije grudi.”
Naravno, nađen je kompromis.
Donet je ukaz od strane namesništva da se Tesla odlikuje Ordenom Svetog Save II stepena koji mu je dostavljen naknadno. Nakon susreta sa kraljem koji je trajao neobično dugo i tokom koga je prekršen protokol, Tesla se sreo sa namesnikom Jovanom Ristićem i ministrima, onda je posetio i Veliku školu gde se obratio njenim učenicima…
***
Knjiga o Nikoli Tesli, koju je za Nedeljnikovu ediciju specijalno napisao Dejan Stojiljković, za one koji je već nisu kupili, dostupna je na Nstore.rs
Napravite svoju istorijsku kolekciju: Knjige o ličnostima novije srpske istorije koje su nas proslavile i odredile.
Tagovi
