U Japanu je danas u 8:15 časova ujutru zazvonilo zvono mira, u isto vreme kada je bačena atomska bomba pre tačno 78 godina na Hirošimu, a samo tri dana kasnije i na Nagasaki. Tada se prvi put u istoriji ratovanja upotrebilo atomsko naoružanje, tačnije atomska bomba koja je odnela više hiljada života.
Na današnjoj ceremonija obeležavanja ove tragedije prisustvovalo je više od 50 hiljada ljudi, kao i premijer Japana Fumio Kišida. Na godišnjici bombardovanja bili su i oni koji su ovaj nezaboravan događaj preživeli.
„Japan, kao jedina nacija koja je pretrpela atomsko bombardovanje u ratu, nastaviće da se bori za svetu u kome neće biti nuklearnog oružja“, rekao je Fumio Kišida na ceremoniji u Hirošimi, preneo je Gardijan.
Zbog poteza tadašnjeg američkog predsednika Harija Trumana Drugi svetski rat se završio, a čovečanstvo je zadobilo udarac nezapamćenih razmera.
Nakon konferencije u Potsdamu 17. jula 1945. godine, na kojoj se Truman sastao sa savezničkim vođama, Josifom Staljinom i Vinstonom Čerčilom, Japanu je ponuđen ultimatum koji je vlada u Tokiju odbila. Uprkos protivljenju mnogih generala da se atomska bomba upotrebi i spekulacijama da bi do kapitulacije Japana svakako došlo u bližoj budućnosti, Truman ja doneo odluku da taj proces ubrza i minimalizuje žrtve američke vojske, piše N1.
Kasno popodne 5. avgusta na Tinijan – pacifičko ostrvo na kojem se nalazila baza Strateškog vazduhoplovstva američke vojske – stiglo je odobrenje američkog predsednika za atomski napad na Japan.
Narednog dana u 8:15 ujutru američki B-29 bombarder „Enola Gej“ je ispustio na Hirošimu nuklearno čudovište nazvano „Mali dečak“.
U roku od jednog minuta od ispuštanja bombe odigrala se kataklizma, a grad star petsto godina iščezao je u oblaku prašine. U samo jednom minutu život je izgubilo 66.000 ljudi, dok je ranjeno 69.000 civila od ukupno 255.000 stanovnika grada.
Dve trećine objekata u Hirošimi potpuno je srušeno. To nije kraj ove tragedije, preživeli stanovnici grada, koji se u Japanu nazivaju „hibakuša“, umirali su od posledica radijacije mesecima posle eksplozije. Do kraja 1945. ukupan broj žrtava poveća je na 140.000.
Na osnovu procene Roberta Openhajmera, oca atomske bombe, Hirošima je izabrana kao meta.
U Openhajmerovom izveštaju navedeno je koje prostorne specifikacije treba da ima grad da bi efekat atomske bombe bio maksimalan. Četiri grada izabrana su kao cilj atomske bombe: Hirošima, Kokura, Nigata i drevna prestonica Japana – Kjoto. Međutim, zbog svog kulturnog značaja, Kjoto je izbrisan sa liste.
Na listu je naknadno dodat grad Nagasaki, koji je bombardovan 9. avgusta kao sekundarni cilj, umesto Kokure u kojoj su bili nepovoljni vremenski uslovi. Od posledica atomske bombe, nazvane „Debeljko“, u Nagasakiju je život izgubilo oko 74.000 ljudi, a isto toliko je ranjeno.
Japan se bezuslovno predao 14. avgusta.
Istog dana, američki predsednik Hari Truman obratio se okupljenima ispred Bele kuće, rekavši: „Ovo je dan koji smo čekali još od Perl Harbura. Ovo je dan kada je fašizam konačno umro, kao što smo oduvek znali da će biti.“
Sledećeg dana, japanski car Hirohito prvi put se obratio naciji preko radija i osudio upotrebu „nove i najsurovije bombe“.
„Ako nastavio da se borimo, ne samo što će to dovesti do konačnog kolapsa i potpunog zatiranja japanske nacije, već i do potpunog istrebljenja ljudske civilizacije“, rekao je Hirohito.
Katedrala Atomska bomba, koja se nalazi u memorijalnom parku Mir u Hirošimi, jedna je od retkih građevina koje su preživele napad i nalazi se na UNESCO listi svetskog kulturnog nasleđa.