Nedeljnik Svet

Na ivici (hladnog) građanskog rata: Velika priča o najvažnijim izborima na svetu u novom Nedeljniku

Nedeljnik.rs

4. новембар 2020. 0

Nisu se samo novinari koji su imali krajnji rok da pošalju časopis u štampu nadali da najvažniji izbori na svetu neće biti na tolikoj ivici žileta da se do srede ujutru neće znati ko je novi (ili stari) predsednik Sjedinjenih Američkih Država.

Mnogi analitičari, ali i građani Amerike, priželjkivali su da pobeda jednog kandidata – naravno, onog kojeg su podržavali – bude toliko ubedljiva da se ne dovede u pitanje. Ali, u godini koju je obeležila pandemija koronavirusa i u kojoj su američke protivrečnosti došle do krvavog vrhunca tokom letošnjih protesta, verovatno nije bilo moguće ni očekivati da će sve proći kako treba.

Amerika sebe voli da naziva najstarijom demokratijom na svetu, ali je u sredu rano ujutru po srpskom vremenu sve više ličilo na neke naše balkanske, ili afričke, azijske maratonske izbore, na kojima svako, a posebno gubitnik, požuri da proglasi pobedu. Na kojima onaj koji gubi (a gubili su, tokom noći, i Bajden i Tramp, takav je američki sistem, liči na utakmicu na kojoj nije gotovo dok Elvis ne zapeva) tvrdi da nije bilo fer.

LEGITIMITET: Tramp je mnogo stvari kao predsednik obećavao, mnogim stvarima se bahato hvalio, a ako je neko obećanje ispunio, onda je to ono da će rasturiti sistem.

ANKETE: Ako je pre četiri godine Amerika doživela tektonski poremećaj, ako se napravio rascep u američkom društvu i elektoratu, ovaj prvi utorak posle prvog ponedeljka u novembru bio je znak da se taj jaz samo još više proširio.

PLAVI ZID: Čuveni „plavi zid“, plavi ne samo zato što je tradicionalno glasao za demokrate, već i zbog plavih okovratnika radnika koji žive u Vinskonsinu, Ohaju, Pensilvaniji, Mičigenu, nije se pojavio snažniji nego ikada posle četvorogodišnje hibernacije.

GREŠKE I PRAVILA: Da li je, šta god da bude konačan ishod, Džo Bajden bio dobar kandidat?

POŠTA: Na izborima 2016. godine, poštom je glasalo 33 miliona Amerikanaca. Ove godine to pravo je iskoristilo više od 102 miliona birača, što je donelo glavobolje i izbornim komisijama i poštarima.

BEOGRAD: Zvanični Beograd je potpuno otvoreno stao na Trampovu stranu, što se smatralo kockanjem u ovoj neizvesnoj trci. Slično je predsednik Vučić pokušao da se svrsta na jednu stranu i uoči prošlih izbora 2016. samo je tada bio na suprotnoj strani od Trampa.

FINANSIJE I KOSOVO: Od Trampa, zvanični Beograd očekuje finansijsku injekciju preko otvorene kancelarije DFC u Beogradu, ali i drugačiji pristup u rešavanju pitanja Kosova.

Veliku priču o američkim izborima pročitajte u novom broju Nedeljnika koji će biti na svim kioscima od četvrta, 5. novembra, kao i na www.nstore.rs