Širenje NATO-a na istok je neprihvatljivo, odgovorio je ruski predsednik Vladimir Putin novinarki britanske televizije Skaj njuz na njeno pitanje da li može da garantuje da neće biti rata u Ukrajini i da li će to zavisiti od daljeg toka pregovora. „Naša dejstva će zavisiti od bezuslovnog garantovanja bezbednosti Rusije. Sjedinjene Američke Države stoje sa raketama na pragu naše kuće. Zar je preteran zahtev da se pored nas ne postavljaju raketni sistemi? Kako bi reagovali Amerikanci da na granicu sa Kanadom ili Meksikom postavimo rakete?“, insistirao je ruski predsednik na godišnjoj maratonskoj konferenciji za novinare u Moskvi 23. decembra kojoj je prisustvovalo oko 500 novinara iz Rusije i sveta. Za Putina je to bila prilika da objasni ruski pogled na svet i korene krize u Ukrajini, na čijoj granici su ponovo grupisane ruske vojne snage.
Rusko demonstriranje vojne moći usmereno je kako prema Ukrajini, tako i prema Vašingtonu i Evropskoj uniji. Putin želi da testira SAD i pošalje poruku Kijevu da će trpeti posledice ukoliko nastavi da kupuje oružje od Turske i upotrebljava ga protiv pobunjeničkih snaga u Donbasu. Tenzijama je doprineo i generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, koji je rekao da nema prepreke da se američko nuklearno naoružanje postavi istočno od Nemačke, odnosno u Poljsku. Tako se Hladni rat pomerio na granicu sa Rusijom. Ruski vojni manevri služe da bi se Vašington naterao da pretnju shvati ozbiljno i sedne za pregovarački sto.
„Rekli su nam da neće biti širenja na istok. Obmanuli su nas. (…) Razumejte već jednom da mi nikoga ne ugrožavamo. Nismo mi prišli granicama SAD ili Velike Britanije, oni su došli ka nama. Vi ste dužni da nam date garancije, i to ne kasnije, već sada“, ponovio je svoj zahtev obraćajući se novinarki britanskog televizijskog kanala iz medijske imperije Ruperta Merdoka. Osnovni problem zapadnjaka ostaje, prema njegovim rečima, to što je „Rusija i dalje prevelika za njih“ i što su uvek želeli da je razbiju“. Na teritorijama bivšeg Sovjetskog Saveza „žele da stvore neku anti-Rusiju. Ali sukob nije naš izbor, mi ga ne želimo“, poručio je Putin. Rusi žele da po svaku cenu nađu političko rešenje za Ukrajinu, jer stalne tenzije u ovoj zemlji dugoročno podrivaju njene interese. Ukrajina se sve više udaljava od Kremlja, vlasti u Kijevu govore o ukrajinsko-ruskom ratu, u njihovoj retorici Rusija je okupator, dok Moskva ne želi da dopusti američke rakete na teritoriji koju su u vreme Katarine Velike zvali „mala Rusija“.
Celu veliku analizu Ane Otašević pročitajte u novogodišnjem dvobroju Nedeljnika koji je u prodaji od 30. decembra, na svim kioscima i na Nstore.rs
Tagovi
