Čini li vam se da je tragedija od 3. maja zapravo metafora propasti sistema, dno koje smo dotakli kao društvo i momenat koji je generisao ogromnu energiju kod ljudi?
To je bio trenutak najveće tragedije za ovo društvo. Nešto što se možda u drugim delovima sveta dešava relativno češće, ali se kod nas nije dogodilo nikada. A vlast je na to, na prvu loptu reagovala proglašavanjem da – sistem nije zakazao. Razgovarao sam u Skupštini sa premijerkom Srbije i rekao sam joj: možda će se utvrditi da nijedna institucija nije kriva i da je to jedan izolovan slučaj momka pomućene pameti u kritičnim godinama, ali je suludo dok su rane čitavog društva još sveže govoriti o tome da sistem nije zakazao, a pogotovo je neodgovorno to reći pre nego što je bilo kakva istraga sprovedena.
Taj događaj je prekretnica jer su se građani osetili ugroženima, shvatili su da u ovom društvu više nema elementarne bezbednosti. Ne više sigurnosti, kao mogućnosti da se stabilno razmišlja o budućnosti, već o bezbednosti kada deca odu u školu, mesto koje je predstavljalo simbol sigurnosti decenijama. Rekao bih da je još bolja paradigma našeg društva slučaj u Mladenovcu, koji je potpuno prikazao propast sistema koji dozvoljava da neki klinac godinama nekažnjeno maltretira okruženje jer mu otac radi u bezbednosnom sektoru, a onda uzme pušku i ubija ljude.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 16. NOVEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
