Nije bilo ni reči o ljubavi. Čak je i Mici Lou njihov prvi susret opisala mahinalno, gotovo faktografski, pre nego što je i stigla da pomisli na nešto drugo.
„Na opelo kralju Petru došlo je preko 25.000 naših ljudi iz obližnjih gradova, pa čak i iz Kanade. Njegovo telo je dva dana bilo izloženo da bi narod mogao da ga vidi. Bio je strašan novembarski mraz, a Srbi su, iz patriotskih razloga, svoju decu obukli u narodne nošnje, zbog čega su, jadni, drhtali od zime. Bila je tolika gužva da su mnogi ostali u dvorištu manastira.
Dok sam stajala pored kraljevog kovčega, odjednom se začula neka larma. Narod je počeo da viče: Živeo princ!“
Kada je pogledala ka onome kome je upućen pozdrav, Mici Lou je ugledala poznat lik.
„Andreja Karađorđevića znala sam sa slika i iz kraljevih priča, pošto ga je Petar mnogo voleo. Za vreme njegove bolesti često su razgovarali telefonom, jer me molio da mu pozovem brata.“
U tim prilikama, Mici nije ni sanjala da razgovara sa svojim budućim mužem.
„Stalno sam mu ponavljala kako se kralj dobro drži, jer nisam imala prilike da mu kažem koliko je njegovo zdravstveno stanje ozbiljno, pošto je Petar slušao o čemu pričamo.“
Neosporno je da je Mici Lou bila neprikosnovena gazdarica tih intimnih porodičnih trenutaka, ali za sastanak s Andrejem nije imala strategiju.
„Na dan tog prvog susreta bila sam pod velikim pritiskom zbog svega što se dešavalo. Oko mene su se skupili kraljevi četnici, strane diplomate, čak i američki avijatičari koje je Draža Mihailović spasao. Da ne govorim o vladikama i sveštenstvu.“
Da li je bilo normalno očekivati da kraljeva prijateljica i žena doktora Frenka Loua i princ Andrej posle sahrane njegovog brata, ostanu u (telefonskoj) vezi?
Neverovatnu priču o Mici Lou čitajte u knjizi Duške Jovanić MICI LOU KOBNA ŽENA DINASTIJE KARAĐORĐEVIĆ, prvoj od tri iz poklon edicije „Fatalne Srpkinje“, a koju dobijaju svi ćitaoci uz novogodišnji dvobroj Nedeljnika.