Postoji mnogo načina na koje se kompanije danas trude da zadrže i stimulišu svoje zaposlene ili da privuku nove. U skladu sa tim ciljem osmišljavaju se dodatne pogodnosti koje su do pre nekoliko godina bile nezamislive na našem tržištu rada. Dobrovoljno zdravstveno osiguranje (DZO) posebno se ističe budući da mnoga istraživanja pokazuju da je upravo ova pogodnost faktor koji ima jak uticaj na odluku zaposlenog prilikom izbora poslodavca.
Ova, na prvi pogled suvoparna tema, izuzetno je važna za firme koje su s vremenom shvatile da ova pogodnost nije samo deo danas popularne „employer branding“ strategije, već je i nezavisno od toga ulaganje kompanije u zdravlje i sigurnost svojih ljudi, što sveukupno znači i ostvarivanje boljih rezultata.
Stručnjaci sa sajta Osiguranik.com, koji je deo Infostud grupe, već godinama su sagovornici kompanijama i HR odeljenjima po pitanju DZO-a i iz iskustva zaključuju da je ova oblast još uvek za mnoge veoma kompleksna i teško razumljiva. Zbog toga su u ovom tekstu predstavljena česta pitanja o ovom osiguranju koja dobijamo od kompanija, što su ujedno i detalji na koje je potrebno obratiti pažnju.
Kada se koristi DZO?
DZO se koristi kada osoba ima tegobe, bol, neprijatnost i potrebna joj je medicinska usluga, ili kada ima zakazanu kontrolu na osnovu ranijeg odlaska kod lekara. Ovu činjenicu mnogi korisnici često ne znaju već misle da se može koristiti i preventivno. Preventivno se može otići na sistematski pregled, ali samo ako je ugovoren kroz polisu osiguranja. DZO se, dakle, koristi uvek kada je zdravlje na neki način narušeno i jedino pod tim uslovima osiguranje može da pokrije trošak.
Da li DZO podrazumeva lečenje usled zaraze koronavirusom?
DZO ne pokriva troškove lečenja prouzrokovane koronom. Međutim, njegov značaj se vidi sada kada je državni zdravstveni sistem preopterećen i kada su mnoge zdravstvene ustanove pretvorene u COVID ambulante. Budući da je teško dobiti zdravstvenu negu usled popunjenosti kapaciteta, DZO omogućava isto to u privatnim medicinskim centrima. Otuda je i lako objasniti zbog čega se ove godine poslodavci izuzetno interesuju za ovu vrstu osiguranja.
Koja je razlika između vanbolničkog i bolničkog lečenja?
Najčešće se ugovaraju paketi sa pokrićem vanbolničkog lečenja, što podrazumeva sve što možete obaviti u jednom domu zdravlja: pregled kod lekara specijalista, kontrole, laboratorijska ispitivanja i analize, dijagnostika, ambulantne intervencije…
Ali ako se ugovori i bolničko lečenje, to podrazumeva i mogućnost zauzimanja bolničkog kreveta duže od 24 sata. Tu nije reč samo o operacijama, već se na bolničkom lečenju može ostati i zbog dodatnih ispitivanja (testova, analiza, dijagnostike).
Da li se zdravstvena zaštita za trudnice posebno ugovara?
Većina osnovnih paketa sadrži pokriće zdravstvene zaštite trudnica (pregledi u trudnoći), dok viši paketi najčešće pokrivaju i trošak porođaja. Ovo pokriće se pokazalo kao korisno zaposlenima koji odluče da uključe članove porodice u osiguranje.
Kada DZO ne važi?
Isključenja u osiguranju se prevashodno odnose na lečenje težih prethodnih zdravstvenih stanja, kao na primer: Alchajmer, tumori mozga, multiple skleroza, itd. Takođe, DZO ne pokriva estetske intervencije koje ne utiču na zdravlje samog osiguranika, npr. uklanjanje mladeža, bradavica, itd.
Kako izabrati odgovarajući DZO paket za zaposlene?
Ono što se često dešava jeste da prilikom razgovora sa kompanijama pojedini prodavci ne komuniciraju ograničenja koja sadrže paketi osiguranja, tzv. „sitna slova“ koja suštinski prave razliku. Primer za to je tretiranje prethodnih zdravstvenih stanja koja nekako ostanu nedorečena. Dugo se bavimo istraživanjem tržišta i pronalaženjem najbolje opcije za klijenta, i nema nijednog istog slučaja jer svaka kompanija ima specifične potrebe koje želi da obuhvati ovim osiguranjem. Zato je važno da uvek potraže specijaliste za ovu vrstu osiguranja.
Tagovi
